Vatayasana se sastoji od dve reči, Vataya koja znači konj i Asana – položaj. Ovo je položaj snage i fleksibilnosti, položaj koji možda izgleda lak za izvesti (ako posmatramo njegov osnovni položaj), međutim izazov je ostati u ovom položaju određeni vremenski period.
DUBLJI UVID
Ova asana se ubraja u asane gornjeg balansa. S obzirom na varijacije koje se mogu praktikovati a tiču se ove asane, može slobodno da se kaže da ovaj položaj ulazi u kategoriju početničkih asana, ali isto tako i srednje zahtevnih asana.
Praktikovanjem ovog položaja vežbač aktivira sakralnu čakru. Imajući ovu činjenicu u vidu ova asana pokreće kreativnu i seksualnu energiju. Sama sakralna čakra predstavlja energetski centar koji je bitan za strast i zadovoljstvo.
Najzahtevnija varijacija ovog položaja spada u serijal Aštanga joge. Ta varijacija podrazumeva izuzetnu fleksibilnost i otvorenost kukova.
Osnovni položaj i njegove varijacije se praktikuju u okviru hata joge, ali takođe i u okviru Iyengar joge.
PRAKSA I KORISTI
U osnovni položaj konja se ulazi iz položaja planine (Tadasana). Iz planine se pravi iskorak desnim ili levim stopalom u stranu. Prsti oba stopala se rotiraju na devedeset stepeni. Osnovni položaj podrazumeva da se kolena nalaze ispod kolena, dok su butine u ravni sa podom. Ruke se podižu u visini ramena sa dlanovima okrenutim na dole. Pored toga što je ovo položaj balansa, isto tako je i položaj snage s obzirom da su kvadricepsi konstantno aktivni, od momenta ulaska u samu asanu. U ovom osnovnom položaju pogled može da bude usmeren u vrh nosa.
U okviru ovog položaja postoje određene, ne previše zahtevne varijacije. Prva podrazumeva da se u samom položaju odignu pete od poda. Na taj način se dodatno radi na poboljšanju osećaja balansa, ruke ostaju u istom položaju. Malo zahtevnija varijacija podrazumeva da su pete odignute i da su ruke istegnute iznad glave sa spojenim dlanovima. U obe varijacije pogled je usmeren u vrh nosa.
Treća varijacija podrazumeva da je podlaktica jedne ruke oslonjena na istu butinu, dok se druga ruka isteže ka gore, sa usmerenim pogledom ka prstima istegnute ruke. U ovoj varijaciji pored aktivacije butina dolazi do fine rotacija i istezanja struka i kuka odignute ruke.
Četvrta varijacija podrazumeva da su oba dlana smeštena na kolena dok dolazi do uvrtanja kičmenog stuba prvo u jednu stranu, zatim i u drugu. U ovoj varijaciji dolazi do vrlo intenzivne rotacije kičmenog stuba. Pogled je i dalje usmeren u vrh nosa iako se gleda preko ramena nakon izvedenog uvrtanja kičmenog stuba.
Peta i šesta varijacija spadaju u zahtevnije. Obe asociraju položajem ruku na položaj orla. Peta varijacija podrazumeva da je stajna noga u potpunosti aktivna. Što bi značilo da prsti stopala čvrsto “stežu” samu asuru, da je list stegnut, da je čašica kolena odignuta ka gore, i da je kvadriceps stegnut čitavo vreme. Pogled je usmeren u vrh nosa ili u jednu tačku na metar, metar i po od tela, ako je vežbaču tako lakše da uspostavi fokus, odnosno ravnotežu. Stopalo suprotne noge se spušta na butinu stajne noge, koleno se rotira čašicom ka dole. Završni deo ove varijacije, koja se u suština smatra ulaznim položajem za sledeću varijaciju, predstavlja preplitanje ruku, čiji je položaj isti kao u položaju orla. U slučaju da je ovo preplitanje izazovno za vežbača dlanovi mogu da se spoje u visini srca. To je lakša varijacija kada je reč o položaju ruku.
Šesta, najizazovnija i najzahtevnija varijacija položaja konja podrazumeva da se iz pete varijacije koleno noge čije je stopalo bilo spušteno na butinu spusti na asuru, dok se noga koja je bila stajna savija u kolenu. Odnosno, butina stajne noge u potpunom položaju se nalazi u ravni sa asurom. Ako je trenutno nemoguće da se uđe u potpuni položaj dok su ruke prepletene, dlanovi mogu slobodno da budu spojeni. Na taj način može da se uđe u donji položaj. Nakon ulaska u donji položaj vežbač može da proba da preplete ruke ukoliko je u mogućnosti. U slučaju da nije, dlanovi mogu da ostanu spojeni u visini grudnog koša. Pogled u ovoj varijaciji je u vrh nosa ili u jednu tačku ispred tela, kao i u petoj varijaciji.
Prve četiri varijacije kao što sam spomenuo na početku se praktikuju uglavnom u okviru hata i Iyengar joge. Peta i šesta varijacija predstavljaju sastavni deo aštanga joge. Takođe ove dve varijacije se vrlo često praktikuju u okviru vinjasa joge.
Koristi od praktikovanja ove asane su višestruki. Prvo što se ostvaruje jeste jačanje vaših mišića, pre svega mišića nogu, tačnije mišići listova i butina.
Praktikovanjem ovog položaja uspostavljate bolju cirkulaciju i poboljšavate fleksibilnost vaših mišića.
S obzirom da položaj koji se zauzima, kako u prve četiri, tako i u završne dve varijacije, dolazi do smanjenja eventualno postojećih bolova u zglobovima.
Sama asana ima veliki uticaj na uspostavljanje simetrije na relaciji nogu i kukova, naravno ukoliko se vežbač suočava sa asimetrijom u tom delu tela.
Svakako ne treba zaboraviti i činjenicu da se praktikovanjem ovog položaja ostvaruje bolji fokus i koncentracija.
ZAKLJUČAK
Imajući u vidu veliki broj varijacija ove asane, ona vam pruža mogućnost da postepeno napredujete u istoj. Shodno tome, ne postoji nikakva potreba za brzim prelaskom iz jedne varijacije u drugu.
Dopustite vašem telu da se oseti otvoreno, stabilno i jako u varijaciji koju praktikujete. Na taj način ćete dozvoliti vašem telu da napreduje svojim tempom. Ne forsirajte telo, već ga osećajte.
Ako su vam kukovi previše zatvoreni, što bi značilo da nemate potrebnu mobilnost, samim tim i fleksibilnost kukova, savetujem vam da praktikujete jin jogu za kukove. Usmerite u potpunosti vašu pažnju na fino otvaranje kukova, ukoliko želite da u vašu praksu uvrstite položaj konja.
U slučaju da osećate da nemate snagu u kvadricepsima savetujem vam da vežbate položaj stolice.
Sam položaj je preporučljiv skoro za za sve, pogotovo za skijaše i trkače. Međutim ukoliko ste trudni, imate povređeno koleno, išijas ili diskus herniju slobodno preskočite ovu asanu do daljnjeg.
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
