Bhuja na sanskritu znači ruka, tačnije rame. Dok je Pida reč za pritisak. Shodno tome ovaj položaj ukazuje na pritisak na rameni deo koji se dešava iz gornjeg dela tela.
Dublji uvid
Bhujapidasana spada u kategoriju takozvanih donjih balansa, balansa na rukama. Pored toga što je položaj balansa Bhujapidasana je ujedno i položaj snage. Ukoliko vežbač nema razvijenu gornju muskulaturu teško će moći da ostane duže u ovom položaju. Pored razvijenog osećaja za balans i neophodne snage u rukama, potrebno je da vežbač u dobroj meri ima otvoreno čitavo svoje telo. Pre svega same kukove.
Danas se ovaj položaj najčešće praktikuje u okviru Aštanga joge, čiji je tvorac Pattabhi Jois. Pored Aštanga joge najčešća primena ovog položaje jeste i u Ijengar jogi, čiji je osnivač B. K. S. Iyengar. Obojica su ovaj položaj preuzeli od svog učitelja Krishnamacharya, koji je ovaj položaj detaljno opisao u svojoj knjizi Yoga Makaranda, koju je objavio davne 1935. godine.
Svakako ne treba zaobići i primenu ovog položaja u Vinjasa jogi. Pogotovo što je sama Vinjasa vrlo slična Aštanga jogi. Slobodno se može reći da ova dva sistema predstavljaju lice i naličje iste kovanice.
Aštanga se odlikuje po svojoj rigidnosti kada se govori o sledu samih položaja koji se nalaze u svakoj od šest serija. S druge strane, Vinjasa sistem se odlikuje kreativnošču samog učitelja-instruktora koja se ispolji tokom kreiranja samog časa. U Vinjasa sistemu ne postoji tačno utvrđen sled samih položaja kao u Aštanga sistemu. Naravno, oba sistema spadaju u kategoriju dinamičnih, fluidnih sistema joge. To su sistemi u kojima snaga i izdržljivost dolaze do izražaja. Ali svakako i fleksibillnost vežbača ima itekako veliki uticaj da li će se određeni sled odraditi u njegovoj potpunosti ili ne.
Praksa i varijacije
Na primer u Aštanga sistemu u ovaj položaj se ulazi iz položaja psa koji gleda dole. Ova tranzicija podrazumeva postojanje savršenog osećaja za balans, ali ujedno i izdržljivost i snagu. Sam ulazak podrazumeva da se on ostvari laganim skokom iz psa koji gleda dole ka unapred. Potpuni položaj podrazumreva da se brada sasvim polako spusti na asuru. U početku radi lakšeg oslonca jedna od varijacija može da bude spuštanje temena glave na asuru.
Fleksibilnost je ključna za ovaj položaj. Ukoliko ne možete da uđete u ovaj položaj iz čučnja, onda sigurno imate problema sa fleksibilnošću. U tom slučaju bi bilo poželjno da poradite na čučnjevima, ništa više od toga.
Dakle, najlakši ulazak u ovaj položaj jeste iz čučnja. Iz ove pozicije dolazi do odizanja kukova. Prvo možete lagano da odignete vašu levu petu i da spustite list leve noge ispred levog ramena. Istu kretnju uradite i za desnu nogu. Nakon ovog koraka prepletite prste stopala, na taj način se zaključavate u samom položaju. Prsti stopala su usmereni u stranu. Čitavo jezgro je aktivno tokom izvođenja ovog položaja, butine pritiskaju nadlaktice. Što se gornjeg dela tela tiče, grudni koš je otvoren ka napred, ramena su takođe aktivna čitavo vreme, kukovi su odignuti, leđa takođe, međutim ujedno su i vrlo malo povijena u donjem delu, sve u cilju održavanja balansa.
S obzirom da je u pitanju položaj donjeg balansa koji podrazumeva oslonac na rukama, tačnije na dlanovima, vrlo je bitno da prsti ruku budu što više rašireni u stranu. Na taj način se ostvaruje veća površina oslonca. Takođe je bitno da se tokom izvođenja položaja koriste mula i udijana banda. Uz njihovu primenu vežbač će moći znatno duže da ostane u samom položaju. Trudite se da vam dlanovi budu spušteni u širini ramena, na taj način će te ostvariti veću stabilnost i doći će do otvaranja grudnog koša, što će sve u konačnici biti vrlo važno za ostajanje u samom položaju.
Na primer, ja sa vežbačima koji još ne mogu da uđu u ovaj položaj i imaju problem sa otvorenošću kukova dosta provodim vremena praktikujući jin jogu u okviru koje stavljam akcenat najviše na kukove, ukoliko je krajnji cilj da se savlava Bhujapidasana.
Dok s druge strane, sa vežbačima koji nemaju problema sa otvorenošću kukova već sa snagom dosta vremena provodim radeći takozvane mikro kretnje koje utiču na osnaživanje njihove gornje muskulature.
Ako želite pre praktikovanja samog položaja da se pripremite kroz druge položaje savetujem vam da ubacite u svoju joga rutinu sledeći niz položaja: Garudasana, Malasana, Bakasana, Baddha Konasana, Halasana, Virasana, Setu Bandha Sarvangasana, Eka Hasta Bhujasana.
Ako možete da praktikujete sve navedene položaje, bilo bi u redu da ih praktikujete navedenim redosledom. Naravno, u slučaju da su vam neki položaji još uvek izazovni slobodno ih preskočite i nastavite sa sledećim u nizu.
Koristi
Ako vam je cilj jačanje vaše gornje muskulature onda je definitivno Bhujapidasana položaj za vas.
Praktikujući ovaj položaj razvićete snagu svojih ramena, ruku, zglobova. Ojačaćete vaša leđa, otvorićete fino lopatice i čitav prostor između njih.
Pored jačanja gornje muskulature ovaj položaj je odličan za poboljšanje osećaja balansa.
Bhujapidasana se savetuje za praksu ukoliko imate problema sa varenjem i sa funkcionisanjem stomaka. Tokom samog položaja dolazi do finog istezanja stomaka. Takođe je odličan za poboljšanje cirkulacije, samim tim i za rad srca, funkcionisanje metabolizma.
Ako želite da izbalansirate vaš nervni sistem svakako praktikujte ovaj položaj. Ako ste konstantno izlođenu stresu i podlođni ste glavoboljama Bhujapidasana je onda definitivno položaj za vas.
Zaključak
Vrlo je važno da postanete svesni koji deo tela vam predstavlja izazov u nastojanju da ovaj položaj savladate u potpunosti. Kada to uspete da osvestite, usmerite u potpunosti svu vašu pažnju na taj deo tela, naravno putem prakse. Jedino ćete putem prakse moći da napredujete dalje. Ne samo u ovom položaju, već i u svim budućim. Uvek imajte na umu da kada ste uspeli da odradite određeni položaj kako treba, ujedno ste ucrtali i ssvoju stazu uspeha ka sledećim položajima koji vam trenutno predstavljaju izazov.
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
