Anksioznost kao stanje određuje nekoliko komponenti, pre svega imamo somatske reakcije koje se ispoljavalju u ubrzanom radu srca, ubrzanom plitkom disanju, znojenju dlanova, mučnini, mišićnoj napetosti, nekada i blagoj vrtoglavici. Pored somatskih reakcija značajna je kognitivna komponenta koja se sastoji iz “formule” ŠTA AKO+negativan ishod. Razmišljanja po ovom principu vode osobu ka povećanju stanja uznemirenosti pa tako anksioznost praktično privremeno “parališe” i onemogući osobu da se vrati u stanje normalnog mentalnog procesuiranja, emotivne stabilnosti i funkcionalnog ponašanja.
U profesionalnom sportu konstantan “okidač” povišene anksioznosti predstavljaju takmičarske situacije. Profesionalni sportisti se bore sa povišenom anksioznošću pre i za vreme samog takmičenja, praktično oni se izlažu jednoj vrsti javnog nastupa u kojoj moraju da pokažu sve što su do sada naučili i to u ograničenom vremenskom roku pri čemu su posledice eventualnog neuspeha kritikovanje od strane publike, trenera, roditelja (kod mladih sportista). Takmičarka anksioznost je jedna od najznačajnijih psiholoških komponenti koja utiče na učinak sportista, u ovom tekstu prikazaćemo neke od njenih efekata.
Opadanje koncentracije
Stabilna koncentracija i održanje pažnje su ključne za postizanje rezultata. Ako se pažnja fokusira na elemente igre koja se trenutno odvija i postizanje cilja (npr. kako osvojiti sledeći poen) onda to vodi dobrom rezultatu međutim koncetracija opada prirodno tokom vremena a anksiozne misli dodatno remete njeno održavanje. Kada sportista ima anksiozne misli tipa “ŠTA AKO ne izvedem ovaj udarac kako treba” to dovodi do pomeranja fokusa sa značajnih elemeta igre te se aktivira lanac anksioznih misli koji dalje vodi do povećanja straha i destabilizacije. Anksiozne misli aktiviraju somatsku komponentu dolazi do ubrzanog rada srca, znojenja, grčenja mišića itd. što dodatno opterećuje kapacitet pažnje. Takođe, dolazi do opadanja mišićne fleksibilnosti, kada je anksioznost povećana mišići tela se grče pa se pokret skraćuje, to dovodi do grešaka dobro uvežbanih veština što dalje stvara veću nesigurnost.
Gubljenje motivacije i samopouzdanja
Ako povišena anksioznost opstaje iz meča u meč, ona utiče na slabljenje učinka koji dalje predstavalja jednu negativnu informaciju za sportistu da nije dovoljno dobar, da ne može da postigne željene rezultate, što utiče na njegovu sigurnost i samopouzdanje pa ga posledično uvlači u niz neuspešno izvedenih poteza, mečeva i sl. Svaka nova takmičarska situacija predsavlja dodatni izvor stresa, loši rezultati učvršćuju negativnu sliku o sebi i potvrdjuju obrazac “gubitnika”. Ovo dalje može da dovede do gubljenja volje i želje da se poveća učinak na samom meču ili treningu te može doći i do izbegavanja treninga i lakog odustajanja.
Šta utiče na povišenu anksioznost kod sportista?
Opšte uzevši svaki sportista ima određen nivo anksioznosti pred i/ili u toku takmičenja poenta je samo u tome što je kod nekih ona nižeg intenziteta i nije ometujaća ( to je stanje popularno pod nazivom pozitivna trema) dok je kod drugih ona intenzivna i tako reći “parališuća”. Udeo u ovome ima sama struktura ličnosti sportiste, povišena crta neuroticizma dovešće do češće i više opterećujuće anksioznosti. Takođe, povišena takmičarka anksioznost može biti više karakteristična za mlađe sportiste koji nisu iskusili dovoljan broj takmičarskih situacija, i više su opterećeni time kakve će posledice njihov učinak imati na mišnjenje trenera i roditelja o njima. Ipak, nije nemoguće prevladati anksioznost i umanjiniti njen uticaj na sopstveni učinak, važno je da osoba bude svesna mogućnosti upravljanja ovim stanjem i da pored fizičke i tehničko-taktičke pripreme posveti vreme mentalnom treningu koji zapravo onda kada su izjednačeni drugi kvaliteti sportista, predstavlja ključni faktor uspeha.
Autor: Sanja Marjanović
