Meditacija se ranija smatrala ezoteričnom. Vezivala se isključivo za ljude koji su čitav svoj život posvetili samoistraživanju. Vezivala se za ljude koji nisu imali potrebu za materijalnim. Ranije se meditacija uglavnom vezivala za ljude koji su živeli otuđeni od društva, takozvani pustinjaci.
Prvi spisi koji se tiču meditacije datiraju između trećeg i šestog veka pre nove ere, i vezuju se za čuvenog kineskog filozofa Laozi. Tako da ovaj podatak bez pardona ruši uvreženo mišljenje da je meditacija sastavni deo joga prakse.
Meditacija se kao vid prakse menjala vekovima, shodno toj činjenici danas postoje različiti vidovi meditacije. Treba imati u vidu da je sasvim normalno da jedna meditacija može u potpunosti da odgovara jednoj osobi, dok drugoj osobi ta ista meditacija nimalo ne prija.
Ako niste znali meditacija može da bude i svesno hodanje kroz park ili šumu. Štaviše meditacija hodanja se i preporučuje ljudima koji se nalaze na početku svoje meditativne prakse. Sama meditacija hodanjem podrazumeva da osoba hoda laganim tempom, usmerenog pogleda na jedno metar, metar i po ispred sebe, ali bez ikakvog fokusa. Tokom samog hodanja pokušajte da osvestite zvukove oko sebe, način na koji dišete i ostale telesne osećaje. Ovakva meditacija ne mora da traje duže od deset do petnaest minuta. Ovu meditacu preporučujem drage volje svim zaposlenim ljudima.
Ova vrsta meditacije će vam omogućiti da ostvarite bolji fokus za nastavak dana. Shodno tome preporučujem da je izvodite ujutru. Ako možete da hodate bosi to bi bilo još bolje. Direktna konekcija koja se ostvaruje sa zemljom preko stopala pozitivno utiče na čitav naš nervni sistem, pre svega zato što se u stopalima nalaze mnogobrojni nervni završeci. Na taj način dok hodate bosi vi ujedno i ,,masirate” vaše unutrašnje organe i opuštate vaš nervni sistem.
Verujem da ste do sada već nebrojeno puta čuli sa raznih strana da je cilj meditacije da nam um bude prazan, da nema misli. Moraću da vas nažalost razočaram. Nemoguće je ostvariti prazan um, takozvano nepostojanje misli. Kada bi to ostvarili to bi značilo da nismo više živi. Takvog mišljenja su i tibetanski monasi, monasi koji veći deo svog života provedu meditirajući.
Osnovni zadatak meditacije jeste da ne dolazi do analiziranja misli koje nam se roje u glavi. Sasvim je u redu biti svestan misli koje nam se konstantno smenjuju u umu. Bitno je samo da ih ne analiziramo. To može da se ostvari tako što ćemo misli posmatrati kao oblake koji se smenjuju na nebu. Um je nebo, misli su oblaci. Samo jednostavno posmatrajte misli kako se smenjuju, bez ikakvog vezivanja za iste, bez ikakve analize. Na taj način ćemo postati svesniji našeg misaonog toka ali nećemo biti sputani njime. Na taj način ćemo usporiti misaoni tok, ali on se neće nikada zaustaviti u potpunosti. Ovakvim neanaliziranjem ćemo ostvariti i bolji fokus.
U današnje vreme kada većina ljudi tokom samo jednog dana menja više uloga (otac, sin, brat, muž, kolega, majka, ćerka, sestra, žena…), vrlo je bitno da imamo što bolji fokus. Upravo je fokus taj uz čiju ćemo pomoć moći da prevaziđemo sve izazove koji nam se nameću tokom jednog ,,normalnog” dana. Ukoliko nemamo jasan fokus, prva stvar koja će da nam se desi jeste stres. Ako smo tokom dana u većoj meri izloženi stresu naš imuni sistem trpi. Samim tim, čitavo naše telo se suočava sa manjkom energije. Što je čovek izloženiji stresu to je podložniji raznoraznim bolestima.
Da bi tokom dana većinu vaših stvari radili u fokusu preporučujem da u svoju dnevnu rutinu uključite i meditaciju.
Ako niste bili upoznati već godinama unazad zlatna ribica ima veću pažnju u odnosu na čoveka. Pažnja zlatne ribice traje devet sekundi, dok pažnja čoveka u proseku traje svega osam sekundi. Ovakav poražavajući rezultat je ostvaren ,,zahvaljujući” digitalizaciji ljudskog mozga.
Verujem da će većina vas priznati da vam čitanje tekstova više ne zadržava pažnju. Od momenta digitalizacije došlo je do povećanja konzumacije video sadržaja, samim tim je to dovelo do toga da je većini ljudi pažnja drastično opala.
Shodno tome se i fokus gubi, samim tim posao trpi. Tačnije dolazi do smanjenja produktivnosti.
Takođe pojam multitaskinga u današnje vreme gubi smisao. U vremenu kada čovek teško može da održi fokus na jednoj stvari iluzorno je pričati, a pogotovo isticati multitasking kao svoju vrlinu vezano za bilo koji posao.
Naučno je dokazano da multitaskingom ljudi još više gube fokus, a da bi čovek u poslovnom okruženju povratio izgubljeni fokus u proseku mu je potrebno da dvadeset minuta svoju pažnju u potpunosti usmeri na samo jednu aktivnost.
Zato molim sve poslodavce da u oglasima ne navode više kako traže osobe koje mogu da rade više aktivnosti istovremeno. Na taj način štetite sopstvenoj firmi, a da ne govorim o psihofizičkom stanju zaposlenih koji obavljaju takve poslove unutar kompanije.
Imajući u vidu sve što sam do sada napisao smatram da meditacija za zaposlene treba da postane deo poslovne kulture.
Meditacija za zaposlene može da se odvija u okviru same kompanije ali isto tako i van nje, da je svaki od zaposlenih primenjuje na sebi svojstven način.
Pored navedene meditacije sa početka (meditacija hodanjem), jedna od osnovnih meditacija koja se može lako primeniti i u poslovnom okruženju jeste meditacija sa pažnjom na disanje.
Pod ovom meditacijom se podrazumeva da svoju pažnju usmerite na disanje koje će se odvijati kroz nos. Pre početka same meditacije bitno je da sedite u stolici sa ispravljenim leđima. Ruke mogu da vam budu položene na butinama. Oči možete da držite otvorenim ili poluzatvorenim. Iako se dosta puta govori da oči treba da budu zatvorene, suština meditacije jeste da vam sva vaša čula budu aktivna, dakle oči ostaju otvorene ili su poluzatvorene.
Trudite se da vam se udah i izdah dešavaju spontano, bez ikakvog truda. Vi samo umerite pažnju na strujanje vazduha kroz nozdrve. Ovu fazu možete da praktikujete do tri minuta. Nakon pažnje koju ste usmerili na nozdrve, usmerite vašu pažnju na grlo, zatim na pluća, i na kraju na stomak. Svaku od ovih faza možete da izvodite do tri minuta.
Ukoliko ovu meditaciju praktikujete na poslu slobodno praktikujte samo prvu fazu. U slučaju da već imate iskustva sa ovom vrstom meditacije slobodno možete da pređete u tri minuta kroz sve faze, naravno pažnja će vam biti usmerena na svaki segment disajnog procesa.
Kada započnete vašu meditativnu praksu pored boljeg fokusa bićete manje pod stresom, bićete motivisaniji, spavaćete bolje.
I da, za meditaciju vam nije potreban mračan prostor niti mirišljave sveće.
Autor: Uroš Martinović
