Takmičarska anksioznost predstavlja važan psihološki faktor koji može u većoj ili manjoj meri uticati na učinak sportista (više o negativnom uticaju takmičarke ankisoznosti možete pročititi ovde). Ovaj tip anksioznosti pre svega utiče na ometanje i opadanje koncentracije i pažnje u toku igre.
Anksiozne i opstruirajuće misli se mogu pojačavati kako se meč približava, nekoliko dana i/ili neposredno pred meč i u toku meča. Važno je registrovati ove misli označiti ih kao beskorisne i kao događaj koji se odvija u glavi a ne u realnosti. U pitanju je samo scenario koji je zastrašujući i sastoji se od predstava neuspeha i sećanja na stare neuspehe, izaziva strah i neprijatne fiziološke senzacije i ometa aktuelnu radnju.
Opstruirajuće misli i koncentracija
Anksiozne ili opstruirajuće misli su ključne kada je reč o održavanju koncentracije pre i u toku meča. Ukoliko su ove misli učestale i osoba im pridaje značaj one postaju glavni fokus. Prema tome, umesto da fokus bude spolja, na određenom objektu ili unutra na misli o sledećem potezu, on je na opstruirajućem sadržaju tipa “Da li mogu da izvedem dobro sledeći potez”.
“Ovaj potez mi nije baš najbolje uvežban”, “Kako sam mogao/-la da napravim ovakvu grešku”, “Neću uspeti da osvojim ovaj poen/meč, on/ona je bolje pripremljen od mene” i sl.
Ovakva razmišljanja automatski blokiraju fizičku pokretljivost, javlja se fiziološka neprijatnost, napetost a kapacitet pažnje za misli i predstave o sledećem potezu se smanjuje.
Dakle, nemoguće je istovremeno misliti na opsturirajuće misli i na to kako da se izvede sledeći potez jer je kapacitet memorije ograničen. Rešenje je zanemariti sadržaj koji je opterećujuć i beskoristan i stalno vraćati fokus na sadržaj igre i to na neposredne zadatke i poteze.
Kako najbolje savladati opstruirajuće misli
Ovde ćemo predstaviti par tehnika koje mogu pomoći prilikom suočavanja sa opterećujućim mislima i predstavama.
Šta je dobro raditi pre meča…
Tehnika abdominalnog disanja je odlična za smanjenje pre svega fiziološke komponente anksioznosti. Ovu tehniku je dobro praktikovati neposredno pre meča, brojanje koje je neophodno u okviru izvođenja ove tehnike skrenuće misli i osloboditi um od opterećenja protivnikom ili mečom. Kada ste već na terenu pokušajte da se fokusirate na objekte koji se nalaze oko vas, npr. u tenisu na reket ili lopticu. Neke banalne vizuelne ili auditivne draži koje se nalaze oko vas kako ne biste skliznuli o različita katastrofizirajuća razmišljanja o protivniku, ishodu meča i sl.
U toku meča…
Kao što je već istaknuto, bitno je da svoju pažnju držite na sadržaju koji je u tom trenutku relevantan a to je npr. vaš sledeći potez. Ne razmišljajte previše unapred, neka fokus bude samo na radnji koja treba da se odigra neposredno. Idite korak po korak, ne skačite na predviđanja i zamišljanja konačnog neuspeha. Ne tumačite trenutnu grešku kao nešto što određuje krajnji ishod meča i ne kritikujte se odmah povodom toga. Greška je trenutak kao što je i dobar poen trenutak, ništa nije gotovo dok se zvanično ne završi meč.
Negativne predstave zamenite pozitivnim vizualizacijama, npr. umesto da razmišljate kako ste loši u nekom potezu ili kako ga niste izveli dobro ili kako ga nećete izvesti dobro sada.
Pri tom sve to vizualizujete zameniti ove sadržaje slikama sebe sa treninga ili ranijih mečeva kada ste određene poteze izvodili uspešno. Uđite u ulogu i situaciju u kojoj ste dobro izvodili poteze. Posebno je važno da ovakve sadržaje imate nakon što se dogodila neka greška.
Posle pogrešno izvedenog poteza sadržaj u glavi treba biti slika uspešno izvedenog sledećeg poteza.
Prikazane tehnike namenjene su pre svega mladim sportistima koji tek stiču iskustvo u profesionalnim sportskim takmičenjima. Sasvim je prirodno da postoji određeni nivo treme pred svaki novi meč, organizam uvek reaguje određenim intenzitetom straha kada se nađemo u novoj potencijalno “opasnoj” situaciji. Bitno je da se ovaj strah ne pojačava dodatnim negativnim mislima i predstavama, prema tome treba prepoznati takve opstrukcije, zanemariti ih, i prebaciti fokus na neposredni potez koji sledi.
Autor: Sanja Marjanović
