Šta je anksioznost?
Anksioznost je emocija koja se javlja kada se suočavamo sa životnim situacijama koje su nam značajne ali su ujedno nepoznate. Na primer, intervju za posao, ispitne situacije, prvi sastanak ili sastanak na slepo, sve su to situacija povodom kojih je prirodno osećati određeni stepen anksioznosti. Fiziološki anksioznost je isto što i strah, ali za razliku od realnog straha koji se javlja povodom realne opasnosti (po život/zdravlje), anksioznost je strah koji se stvara predviđanjem negativnih (katastrofalnih) ishoda budućih situacija. Karaketristična misao koja nam prolazi kroz glavu kada smo anksiozni ima formu „ŠTA AKO+negativan ishod“, dakle, „ŠTA AKO+padnem ispit“, „ŠTA AKO+ joj/mu se ne svidim“ i sl. Ovakve misli održavaju i intenziviraju anksioznost.
Osećanje anksioznosti nije samo po sebi štetno, postojanje izvesnog stepena straha u navedenim situacijama će omogućiti da budemo budniji, fokusirani, spremni na aktivnost i na rešavanje problema koji se nalazi pred nama (nizak stepen anksioznosti koji pozitivno utiče na nas, laicima je poznat pod nazivom „pozitivna trema“). Međutim, problem nastaje kada anksioznost počinje da nas preplavljuje tj. kada postane intenzivnija i kontinuirana i posledično utiče na naše svakodnevno funkcionisanje i uspešno suočavanje sa životnim situacijama. Kada se ovo dogodi onda je to znak da je došlo do razvoja nekog od anksioznih poremećaja.
Šta su anksiozni poremećaji?
Anksiozni poremećaji se generalno karakterišu intenzivnim i kontinuiranim prisustvom osećanja anksioznosti, koju prate intenzivne fizološke reakcije (ubrzan rad srca, znojenje, ubrzano i plitko disanje, mišićna tenzija, vrtoglavica, trnjenje udova) , disfunkcionalni način ponašanja (izbegavanje određenih situacija, otežano obavljanje svakodnevnih aktivnosti) i disfunkcionalni način razmišnjanja (ciklični lanac razmišljanja po obrascu „ŠTA AKO+negativan ishod“, pored misli mogu se pojaviti i slike negativnih realizacija različitih događaja). Postoje različite forme anksioznih poremećaja: panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj, opsesivno-kompulzivni poremećaj, fobijski anksiozni poremećaji (socijalna fobija, agorafobija i specifične fobije), postraumatski stresni poremećaj. Nastanak ovih poremećaja uslovljen je genetskom predispozicijom osobe da razvije anksiozni poremećaj i nagomilavanjem niza manje ili više strasnih životnih situacija.
Kako psiholog može pomoći u prevazilaženju anksioznih poremećaja?
Psihološki tretman anksioznih poremećaja (i to tretman zasnovan na principima kognitivno-bihejvioralne terapije) je cilju usmeren i strukturisan rad sa klijentima čiji je kranji ishod prevazilaženje trenutnih tegoba uz pomoć usvajanja novih načina razmišljanja i ponašanja. U tretmanu klijent uči nove efikasne strategije prevladavanja anksioznosti kojima zamanjuje svoje stare disfunkcionalne strategije i postaje spreman da se potpuno samostalno izbori sa svojim tegobama. Primenjujući instrukcije koje dobija od psihologa klijent napreduje iz seanse u seansu, cilj svake seanse je „ići korak dalje“ u prevazilaženju problema. Učešće klijenta u svojoj promeni je aktivno, svaki put postoji neki zadatak koji mora da obavi do sledeće seanse. Uspešnost u obavljanju zadataka klijentu daje dodatnu motivaciju za promenu.
Za razliku o tretmana medikamentima koji utiču na trenutno saniranje nekih simptoma anksioznih poremećaja (smirivanje fizioloških reakcija), psihološki tretman je usmeren na promenu faktora koji utiču na održavanje ovih simptoma (disfunkcionalni načini razmišljanja i ponašanja) i posredno umanjuju intenzitet anskioznosti i fizioloških reakcija koje je prate. Prema tome, psihološki tretman je na duže staze delotvorniji jer će ukidanjem faktora koji pokreću i održavaju anksioznost omogućiti osobi da trajno i efikasno prevaziđe svoj problem.
Trajanje tretmana anksioznih poremećaja zavisi od više faktora, opširnije o tome pročitajte ovde.
Autor: Sanja Marjanović
