Istorijski gledano joga kao fizička disciplina je vekovima bila namenjena isključivo muškarcima. Posmatrajući položaje koji se izvode u jogi, vrlo lako se može zaključiti da su svi ti položaji uglavnom bili namenjeni muškom telu, i muškim organima.
Međutim, kroz vekove je došlo do velike promene kada je reč o joga praksi iz ugla samog vežbača. Pre svega žene su preuzele primat što se brojnosti tiče kada je reč o praktikovanju joge. Pretpostavlja se da je jedan od glavnih razloga za tako nešto ostvareni veći nivo svesnosti koje su žene postigle na globalnom nivou u odnosu na mušku populaciju. Samim tim, prisutnost žena i uticaj žena u svetu joge nikako ne treba zanemariti.
Iako se vrlo lako može zaključiti da žene drže trenutni primat kada je reč o joga praksi, muškaraca je sve više i više na časovima joge. Jedna od prvih grupacija muškaraca koji su se okrenuli joga praksi, tačnije dodali su je svojim postojećim aktivnostima jesu sportisti. Kako profesionalni, tako i amaterski. I jedni i drugi su uvideli značaj joga prakse u cilju poboljšanja svojih sportskih rezultata.
Te ciljeve oni ostvaruju kako putem primene različitih tehnika disanja i meditacija, tako i putem različitih joga položaja. Položaji joge se mogu podeliti na statične i dinamične. Praktikovanjem ovakvih vrsta položaja utiče se na povećanje mobilnosti čitavog tela. Takođe, fleksibilnost postaje izraženija, a kondicija i snaga sportista se dižu na viši nivo. Za sportiste je vrlo bitna činjenica i da se kroz joga praksu njihov nivo koncentracije i fokusa u znatnoj meri poboljšava. Na taj način psihički mogu biti jasnije usmereni na postizanje i ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Joga stilovi koji se uglavnom praktikuju od strane sportista jesu hata, jin i vinjasa joga.
S druge strane, muškarci koji su ranije u velikoj meri odlazili u teretanu se sada u velikoj meri okreću joga praksi. Jedan od glavnih razloga je taj što se kroz joga praksu, pogotovo praktikovanjem vinjasa joge ili određenih joga sekvenci aktiviraju mišići čitavog tela. Dok se u teretani uglavnom radi na izolaciji određenih grupa mišića, tipa jedan dan se rade ruke, zatim ramena, grudi, noge…
Imajući to u vidu sama joga praksa je daleko zahtevnija i izazovnija od odlaska u teretanu. Kroz istu muškarac ne samo da radi na poboljšanju svoje fleksibilnosti i okretnosti, već povećava svoju izdržljivost i nivo snage čitavog tela diže na viši nivo.
Sve ovo govorim iz ličnog iskustva jer sam dugi niz godina držao jogu i u teretanama i kros fit centrima. Samim tim sam imao uvid u način rada u teretanama i kros fit centrima.
Uglavnom vežbači koji nisu dolazili na joga praksu su se u većini slučajeva suočavali sa problemom skraćenih tetiva, kako potkoleničnih, tako i u rukama, sa zatvorenošću u kukovima, samim tim nedovoljnom mobilnošću istih. Vrlo često kod vežbača, kako u teretanama tako i u kros fit centrima može da dođe do pucanja mišića na mikro nivou usled prevelikog naprezanja i nedovoljnog opuštanja istog. Zato se u joga praksi nikada ne praktikuje cimanje u položajima, već se ulazi malo dublje u isti prilikom zadnjeg udaha, ili zadnja dva. Upravo iz razloga da ne bi došlo do moguće povrede mišića, tetiva, ligamenata.
Pored fizičke koristi na koje sam ukazao (mobilnost, fleksibilnost, snaga, kondicija), nikako ne treba smetnuti sa uma da redovnom joga praksom muškarci mogu da spreče povrede u većoj meri. Pogotovo ako praktikuju jin jogu. To je stil joge koji je istovremeno vrlo otvarajući za čitavo telo (ume da bude izazovan za muškarce koji se nalaze na početku svoje joga prakse), ali je i vrlo meditativnog karaktera.
Na psihičkom nivou putem joga prakse muškarci mogu da poboljšaju fokus, samim tim i koncentraciju. To se ostvaruje zahvaljujući primenom različitih joga tehnika koje pored ostalog dovode i do smanjenja stresa. Smanjenje stresa ujedno dovodi i do poboljšanja rada samog mozga. Shodno tome, njihovi ciljevi kako na poslovnom nivou, tako i na svim ostalim poljima života postaju lakše dostižni. U ovo sam takođe imao prilike da steknem lični uvid, s obzirom da sam do sada držao veći broj radionica u različitim kompanijama koje su za cilj imale smanjene stresa na radnom mestu i povećanje produktivnosti zaposlenih. Iskustveno znam da ove tehnike u većoj meri više znače muškarcima, s obzirom da su kod njih promene na ovom polju vidljivije kada je reč o krajnjim rezultatima. Verovatno žene na kraju krajeva nisu globalno gledano u tolikom problemu koliko jesu muškarci.
Takođe treba imati u vidu i značaj joge na digestivni trakt. S obzirom da su joga položaji inicijalno bili osmišljeni i namenjeni muškom telu, sva ta uvrtanja i izvijanja u joga položajima itekako utiču na poboljšanje digestivnog trakta. Tako da, ukoliko imate problema sa radom creva to može da bude dovoljan razlog da započnete svoju joga praksu.
Ukoliko želite da istovremeno radite na svojoj snazi, kondiciji, ali želite i da poboljšate svoju fleksibilnost za vas je onda definitivno vinjasa joga. Vinjasa ili aštanga joga.
Moja topla preporuka je uvek vinjasa joga, pogotovo ako idete kod učitelja koji je kreativan kada se radi o osmišljavanju samih sekvenci tokom jednog časa. Sama vinjasa može da bude vrlo izazovna i na fizičkom i na mentalnom nivou.
Ako volite učestalost, rigidnost, onda možete da se oprobate u aštanga jogi.
Svakako na kraju svakog časa, na kraju joga prakse nezaobilazan deo jeste jogičko opuštanje, to jest joga nidra. Joga nidra predstavlja momenat tokom koga vežbač postaje svestan svakog dela svog tela. Iskusan učitelj će svojim glasom opustiti deo po deo tela samog vežbača. Na samom vežbaču je samo da bude prisutan, da sluša i oseća. Da oseća strujanje energije kroz čitavo svoje telo. Možda će u prvih par opuštanja to predstavljati izazov, najviše zbog vašeg uma koji će se u početku protiviti ovakvom načinu relaksacije. Vaš ego može vrlo lako da vas u početku ometa da se potpuno prepustite glasu učitelja. Ne brinite, sve će doći na svoje, potrebno je samo vreme i praksa.
Imajte u vidu da je na kraju krajeva joga i dalje vrlo izazovna za većinu muškaraca, kako fizički, tako i mentalno.
Vreme, strpljenje i praksa.
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
