Svi anksiozni poremećaji imaju nešto što im je zajedničko: disfunkcionalni način razmišljanja i zaključivanja koji održava strah odnosno anksioznost. Osobe koje pate od anksioznih poremećaja izvode iracionalne zaključke koji njima izgledaju sasvim racionalno i zastrašujuće fantazije poistovećuju sa realanošću. Iako je ovaj mehanizam isti za svaki od anksioznih poremećaja, tematika razmišljanja se razlikuje u odnosu na vrstu poremećaja. U ovom tekstu biće reči o iracionalnim zaključcima koji su karakteristični za opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP).
Fuzija misli i akcije.
Opsesivne misli su po sadržaju na neki način bizarne, uznemiravajuće i najčesće u suprostonsti sa moralnim vrednostima osobe. Za osobu koja je razvila OKP je apsolutno nedopustivo da se takve misli jave u njenoj glavi jer zaključuje da ako se one jave i ponavljaju onda će se one sigurno pretvoriti u delo. Na primer, ako osoba razvije opsesivnu misao da će povrediti nekog od svojih bližnjig (dete, partnera i sl.) ona počinje sve više i više da je plaši i svakim danom osoba postaje sve sigurnija da ako se te misli stalno javljaju da one nešto znače i da će ona zaista u jednom tenutku „izgubiti kontrolu nad svojim razumom“ ili „poluditi“ i da će tako nešto zastrašujuće i učiniti.
Takođe, kada je osoba u strahu prirodno dolazi do rasta adrenalina što osobu mobiliše na aktivnost (ovo je prirodni „bori se ili beži“ mehanizam koji se razvijao kroz evoluciju i služi nam da se odbranimo od opasnosti) i takvo stanje osoba tumači kao da se kod nje javio „nagon“ da ono što joj prolazi kroz glavu pretvori u delo. Rezultat ovoga je da osoba npr. krije/baca sve predmete kojima bi mogla da naudi onima koje voli. Sve ovo je zapravo samo pogrešna interpretacija sopstevnih uznemiravajućih misli i senzacija.
Fuzija misli i ličnosti.
Slično prethodno opisanom iracionalnom razmišljanju, osoba poistovećuje svoje ponavljajuće opsesivne misli sa sopstevanom ličnoću. Logika je sledeća: Ako se te misli ponavaljaju to znači da su one deo mene, ja sam počeo da se menjam, moja ličnost je počela da se menja ili moja podsvest mi govori u stvari ko sam ja zapravo. Ovakvo razmišljanje dalje vodi u strah, očaj i bespomoćnost. Ova logika je takođe apsolutno pogrešna.
Poništvanje misli upotrebom kompulzivnih radnji.
Kompulzivne radnje u vidu ponavljanja različitih aktivnosti više puta služe osobama koje imaju OKP da se zastrašujući sadršaj opsesivnih misli poništi a kao rezultat se javlja smanjenje ili neutralisanje straha odnosno anksioznosti. Pa tako ako osoba npr. upali i ugasi svetlo 7 puta ništa se neće loše desiti njenim ukućanima. Dakle, osoba povezuje dve sasvim uzročno-posledično nepovezane stvari (paljenje-gašenje svetla i npr.bolest bliskih osoba). Na ovaj način osoba stvara mehanizam koji joj pomaže da se oslobodi velike količine napetosti koja je prepravljuje.
Zašto osoba koja inače logično i racionalno razmišlja to ne čini način kada se suoči sa opsesivnim mislima? Većina ljudi koji imaju OKP znaju da zapravo njihovo razmišljanje i postupanje nije racionalno, taj kritički deo im i omogućava da shvate da imaju psihološki problem i da pokušaju da ga prevaziđu. Ipak, emocionalni simptom odnosno strah koji se ubrzano pojačava kada osoba analizira sopstvene opsesivne misli, potpuno preplavi osobu i čini da logičko zaključivanje „utihne“.
Autor: Sanja Marjanović
dipl.psiholog-master
kontakt: 064 64 93 417
