Istorijski gledano joga je nastala pre više od 5000 godina. Prvi dokumenti vezani za jogu su pronađeni u Indiji, iako postoje tvrdnje po kojima sama filozofija joge seže mnogo ranije. Te iste tvrdnje ukazuju na Akaše zapise i na primenu joge od strane tantričkih civilizacija.
Posmatrajući jogu iz tog ugla ona je daleko više od puke fizičke aktivnosti kako se danas joga percipira u većini zemalja na Zapadu. U tim istim zemljama akcenat se stavlja pre svega na fizički momenat kada se govori o koristima joge.
Međutim treba imati u vidu da joga za cilj ima spajanje uma, duha i tela u jedno. Kroz meditaciju, osvešćivanje disanja, kontrolu energije korišćenjem mišićnih stezanja (bandi) i na kraju kroz fizičke položaje pojedinac može da uspostavi balans na svim nivoima svog postojanja. Balans koji u jogi ima prosvetljenje za krajnji cilj.
Ja lično smatram da za nas kao trodimenzionalna bića prosvetljenje u ovom našem svetu predstavlja mogućnost da u potpunosti postanemo svesni sadašnjeg trenutka. Da postanemo svesni da su prošlost i budućnost samo iluzija, jedino što postoji jeste SADA.
Posmatrajući jogu na taj način, postajemo svesni da sama joga praksa itekako može da koristi ljudima sa posebnim potrebama, kako na psihičkom, tako i na fizičkom nivou. Štaviše, smatra se da ljudi sa posebnim potrebama (slepilo, multipla skleroza, paraplegičari, Parkinsonova bolest, Alchajmerova bolest, Daunov sindrom, artritis, traumatična povreda mozga, ADHD, OCD, cerebralna paraliza…) imaju daleko veće koristi od joga prakse u odnosu na ljude za koje se smatra da su ,,zdravi i pravi“. Nažalost ti isti ,,zdravi i pravi“ ljudi nisu ni svesni koliko su diskonektovani od samih sebe, od svog unutrašnjeg bića.
Samim tim, gledajući iskustveno kroz moju višegodišnju praksu u radu sa raznim tipovima vežbača, ,,zdravim i pravim“ ljudima treba mnogo više vremena da ostvare balans na relaciji um, duh i telo. Dok s druge strane ljudi sa posebnim potrebama mnogo brže pronađu tu nedostajuću nit, tu konekciju.
Takav tip ljudi ima daleko bolji fokus i daleko veću želju da radi na sebi. Iz njih jednostavno izbija unutrašnji glas, glas koji želi da se čuje, glas koji veruje u sadašnji trenutak. Takve osobe su daleko svesnije sadašnjeg trenutka od ,,zdravih i pravih“ osoba. One žive za SADA.
,,Zdrave i prave“ osobe su previše kontrolisane od strane racia, njihov ego im jednostavno ne da mira.
Vrlo često se joga praksa koja se primenjuje u radu sa osobama sa posebnim potrebama naziva adaptivna joga, joga mobilnosti, joga terapija ili takozvana chair joga.
Kada se govori o primeni joga prakse kod osoba sa posebnim potrebama osnovna stvar na koju ukazujem jeste primena meditacije i različitih tehnika disanja.
Disanje samo po sebi s obzirom da je u pitanju nevoljna radnja je vrlo teško osvestiti na pravilan način, pogotovo je osvestiti na takav način da je pretvorimo u voljnu radnju. Samim tim, disanje predstavlja glavni parametar kada se govori o pravilnosti joga prakse. Postoje različite tehnike disanja, međutim za osobe sa posebnim potrebama bih istakao sledeće tehnike disanja: troslojno jogijsko disanje, zvučno S disanje i nadi šodan.
Kod troslojnog jogijskog disanja je vrlo bitno da se osvesti disanje po segmentima, disanje stomakom, disanje plućima i disanje vrhovima plućima. Tokom ovog disanja treba nastojati da izdah bude duplo duži od udaha. Pored osvešćivanja disanja stomakom, plućima i vrhovima pluća, ovim disanjem se osoba oslobađa toksina iz donjeg dela stomaka, oslobađa se ustajalog vazduha i opušta u potpunosti čitav nervni sistem. Isključivo se diše kroz nos.
Tehnikom zvučnog S osoba radi na jačanju nervnog sistema i ujedno uspostavlja ravnotežu svog nervnog sistema. Udiše se kroz nos, izdiše se na usta zvučnim S zvukom.
Nadi šodan tehnika je odlična za smirivanje misaonog toka. Misli nikada ne možemo u potpunosti smiriti, one su dokaz da smo živi, međutim možemo postići da se ne vezujemo za iste i da ih ne analiziramo. U ovoj tehnici disanja je bitno da udah i izdah budu iste dužine, Disanje se izvodi isključivo kroz nos. Istovremeno ova tehnika je odlična za čišćenje sinusnih kanala i uspostavljanje uravnoteženog protoka energije kroz čitavo telo, pogotovo na energetskom nivou postojanja.
Pored disanja, meditacija je takođe vrlo važna u joga praksi, pogotovo kod osoba sa posebnim potrebama. Imajući u vidu činjenicu da postoji veliki broj različitih meditacija treba znati koja meditacija je odgovarajuća za osobe sa posebnim potrebama. Naravno da to zavisi u velikoj meri o kakvom problemu je reč, međutim jedna meditacija koja je lako primenljiva i za koju smatram da je bitna za početak same meditativne prakse jeste takozvana zen meditacija.
Zen meditacija je takva vrsta meditacija koja se sasvim prirodno nadovezuje na troslojno disanje.
Zen meditacija podrazumeva da osoba koja je praktikuje u potpunosti usmeri pažnju na sopstveno disanje. Prva faza ove meditacije podrazumeva usmeravanje pažnje na disanje kroz nos i na strujanje vazduha kroz nozdrve, na pomeranje dlačica u nosu, prilikom svakog udaha i izdaha. To je početna faza. Ostale faze podrazumevaju osvešćivanje strujanje vazduha kroz grkljan, kroz vrhove pluća, kroz sama pluća, kroz stomak, oko pupka.
Kada se radi o samim joga položajima koji imaju najviše koristi kod osoba sa posebnim potrebama sve zavisi o kakvim potrebama se radi. Nisu svi položaji primenljivi na sve.
Za osobe koje se suočavaju sa ADH i OCD preporučujem sledeće položaje: Savasana, položaj kobre (varijacija sa laganim podizanjem, gde se nastoji da se stomak lagano odigne od poda), pas koji gleda na dole, položaj drveta (uz obavezan fiksirani pogled na jedno metar, metar i po ispred sebe), dinamični položaj mačka – kamila (sa izdahom se ulazi u položaj mačke, sa izdahom u položaj kamile). Ne treba zaboraviti na sedeći položaj, takozvani easy pose, u kome se sedi u lotusu, polulotusu ili jednostavno prekrštenih nogu sa pravim leđima. Dlanovi se nalaze na kolenima, pažnja je u potpunosti usmerena na potpuno troslojno jogijsko disanje.
Osobe koje su slabovide ili su u potpunosti slepe mogu da praktikuje veliki broj položaja bez većih problema. Međutim, imajući u vidu njihov nedostatak rad sa njima mora biti isključivo individualan. Svakako se savetuje da se na samom početku njihove joga prakse akcenat stavi na najednostavnije joga položaje. Ukoliko se kroz rad sa njima uvidi mogućnost da se dodaju složenije asane, slobodno ih primenite.
U radu sa osobama sa cerebralnom paralizom akcenat treba da se stavi na položaje koji će dovesti do jačanja mišića na vrlo nežan način. Istovremeno treba imati u vidu da ove osobe mogu da imaju različiti stepen pokretljivosti. Shodno tome sam instruktor treba biti upoznat sa svim mogućim varijacijama određenih položaja. Vrlo često se sa ovim osobama praktikuju joga položaji koji uključuju stolicu, takozvana chair joga.
Osobe koje su pretrpele povrede mozga takođe mogu da se okrenu joga praksi. Za njih važi nepisano pravilo da moraju opet da zavole svoj mozak. Preporučeni položaji za njih su: položaj orla (Garudasana), položaj kaktusa, bočno istezanje, istezanje nogu, dinamični položaj mačka – kamila.
Osobe koje boluju od artritisa imaju za cilj da se kroz joga praksu oslobode ili smanje bolova u zglobovima. Cilj je da se primenom određenih položaja smanji zapaljenje koje se javlja u zglobovima. Odlični položaji su: položaj mosta i njegove varijacije po potrebi, trikonasana, Ratnik 1, Ratnik 2, položaj drveta, dinamični položaj mačka – kamila.
Jedan od problema kod osoba sa Daunovim sindromom jeste disfunkcionalnost rada tiroidne žlezde. Shodno tome treba staviti akcenat na položaje koji utiču na poboljšanje rada tiroidne žlezde. Sam čas sa osobama sa Daunovim sindromom ne bi trebalo da bude duži od 30 minuta.
Joga u velikoj meri može da poboljša kvalitet života osoba koje imaju Alchajmera. Položaji koji su dobri za njih su: položaj drveta, položaj dijamanta, siddhasana, štipaljka i stoj na glavi. Instruktor svakako treba da bude upoznat sa svim postojećim varijacijama za navedene položaje, pogotovo kada je reč o stoju na glavi.
Osobama sa Parkinsonovom bolešću najviše prija takozvana joga na stolici, gde je stolica sastavni deo joga prakse. Naravno sve to zavisi u velikoj meri o kom stadijumu bolesti se radi. Postoje slučajevi da neke osobe sa Parkinsonovom bolešću bez problema rade Pozdrav Suncu.
Kada se radi sa osobama koje imaju multiplu sklerozu bitno je da se stavi akcenat na položaje koji utiču na poboljšanje ravnoteže i kordinacije. Koji će se položaji primenjivati u radu sa ovim osobama u velikoj meri zavisi od stadijuma same bolesti. Instruktor mora sa dosta pažnje da pristupa u radu sa ovim osobama. Joga sa primenom stolice je takođe vrlo česta u ovom slučaju.
U radu sa paraplegičarima se mogu primenjivati većina položaja iz takozvane chair joge. Štaviše, neke osobe mogu da rade i određene položaje ležeći na samoj joga podlozi, same ili uz pomoć instruktora.
Bez obzira sa kakvim osobama instruktor radi, kada je reč o radu sa osobama sa posebnim potrebama treba uvek imati u vidu da je KONSTANTNA PAŽNJA tokom čitavog časa vrlo bitna. Isto tako je vrlo bitno poznavanje svih postojećih varijacija položaja koji se primenjuju. Koriščenje stolice kao pomagala, ali i kaiša, blokova, jastuka itekako može biti od znatne pomoći i u znatnoj meri olakšati i poboljšati joga praksu samih vežbača, pogotovo ako se nalaze na početku svoje joga prakse.
Rad sa osobama sa posebnim potrebama je sam po sebi ispunjen velikom količinom pozitivne energije i ljubavi. Taj prenos je uzajaman, i uglavnom se može steći utisak da veća količina tog davanja dolazi od strane vežbača. Vežbača koji su u 99% slučajeva oslobođeni ega. Vežbača koji istinski žele da uživaju u sadašnjem trenutku. Vežbača koji u tih 30, 45 ili 60 minuta joga prakse bezrezervno odašilju pozitivnu energiju i ljubav ka samom instruktoru.
Namaste.
Autor: Uroš Martinović
