Koja je uloga nas odraslih? Pa, jedna od najvažnijih jeste da pomognemo deci da odrastu u srećne ljude. Možda je to, u stvari, jedan od najtežih, ali i najlepših zadataka koje imamo na ovoj zemlji. No, da bismo ga mogli ostvariti, prvo mi moramo da budemo srećni ljudi, da bismo bili primeri tim malim bićima.
Zašto mislim da je to težak zadatak?
Deca, dok odrastaju, moraju da se suoče i nose sa ogromnom količinom emocija. Kao i kod odraslih, mi se posvetimo onoj deci koja su preosetljiva, tiha, i nose neku patnju u sebi. No, ponekad je pomoć potrebnija onoj jakoj, sigurnoj, borbenoj deci – jer oni moraju da nauče da izbalansiraju i koriste na pravi način fizičke i emocionalne veštine. Moraju da nauče da ih kontrolišu da ne bi emocije kontrolisale njih.
Detinjstvo je teško. Svaki dan nosi promene, ponekad teške, koje su izazov kako za dete tako i za roditelja. Sve što u detinjstvu naučimo formira nas kao odrasle ljude. Zato je važno pomoći detetu da bude hrabro, samopouzdano, da veruje u sebe, da ne razvije palete strahova. Da nauči da donosi smislene odluke, da razvija pozitivan stav, ali i da bude asertivno. Da nauči da su emocije njegovi saveznici – da sme i da plače i da se smeje i da iskaže svoje mišljenje, ali i da razvije socijalnu i emocionalnu inteligenciju.
Cvetne esencije –prirodni saveznici dece
Bahove esencije su prirodna i bezbedna podrška za svaku fazu života, ali pošto sada govorimo o odrastanju 🙂 Naime, Bahove kapi možemo davati deci od samog rođenja i potpuno su bezbedne. Često bebe uzimaju prve kapi posredno, preko majčinog mleka.
Ono što bih vam iz nekog iskustva rekla jeste da Bahove kapi samo vraćaju u balans ono što nam je svima rođenjem dato. Ali neće menjati suštinu deteta. Kao ni odrasle osobe. Bahove kapi mogu samo da ojačaju kapacitete koje već imamo. Baš sam neki dan pričala sa sestrom – da smo kao male koristile Bahove kapi, ja ne bih postala neko novi, već bi imala jače samopouzdanje, i ne bih imala potrebu da privlačim pažnju. Ona je u detinjstvu, opet bila prilično balansirano dete i bilo šta da smo joj davali ne bi smirilo njenu radoznalost, samo bi naučila da neke stvari nauči iskustveno.
Deca brzo reaguju na tretman Bahovim kapima jer kod njih nisu još “ukorenjena” određena ponašanja, uslovljavanja, strahovi, potiskivanja, kao kod odraslih. Kod dece je korisno sprečiti da se usade obrasci određenog ponašanja. Takođe je korisno pomoći da ostanu slobodni u ponašanju i razmišljanju i da budu fleskibilni. Rigidnost koja se razvije u detinjstvu, kasnije se može pretvoriti u ozbiljnije konfliktne situacije.
Akutna intervencija Bahovih kapi
Nekad su kapi tu da spreče akutne izazove. Situacioni strahovi (odlazak kod zubara, frizera, strah od životinja…), ljubomora zbog rođenja brata ili sestre, odvajanje (odlazak u vrtić, prvi boravak kod bake i dede sa noćenjem…), polazak u vrtić, školu, socijalizacija… u svim tim situacijama kapi su jedna od dobrih terapija izbora. U takvim situacijama ponekad i jedna bočica razreši situaciju.
U slučajevima koji uključuju hronične izazove, kao što su psihosomatski simptomi, terapija treba da traje duže i bilo bi dobro da je uključen i jedan roditelj da bi se prekinuo začarani krug koji je stvoren tokom dužeg vremena. Nekad roditelji kažu, samo da poradimo na detetu, a onda ću i ja mnogo toga. A baš to mnogo toga je nastalo kao uzročno-posledična veza i kad balansiramo dete, idealan je trenutak da se i roditelj vrati u balans da ne bi ponovo povuklo dete u neželjenom emocinalnom smeru.
Kako znamo koje esencije su dobre za dete
Da bismo utvrdili koje cvetne esencije su na korist kom detetu, treba posmatrati detetovo ponašanje. Ako je nemoguće, kao sada za vremene pandemije, posmatrati uživo dete, oslanjamo se na reči majke, ili ga barem putem skajpa posmatramo: kako se igra, kako se ponaša kad nema pažnju roditelja, kako se prema igračkama ponaša. A iz razgovora s roditeljem možemo saznati kako se ponaša kad gubi, kad nije po njegovoj volji, da li voli da deli, šta ga rasplače, da li se lako odvaja od roditelja… Na osnovu svega toga pripremamo esencije za dete.
Autor: Merima Aranitović
