Koliko god mi čistili telo, ako istovremeno ili prvo ne očistimo duh i dušu, mi smo uvek na početku. Zašto kvantni aparati pokazuju da malo imamo, malo nemamo i dalje toksina u sebi? Ne zato što su pokvareni, već što smo mi ti koji sebe vrtimo u tom krugu. Počistimo, recimo jetru, creva, limfu… a na emocionalnom planu se nismo pomerili ni korak. Ili obrnuto, očistimo emocionalni nivo, ali ne počistimo telo. I šta nam se desi? Mi ponovo ulazimo u isti začarani krug. I naravno, postajemo sve ogorčeniji, osećamo krivicu, bes, izneverenost, te pokrećemo neke nove toksine jer ne razumemo što smo stalno na početku.
Nerešeni emociolani problemi – mogući toksini za fizičko telo
Dr Ričard Leviton, autor knjige The Healthy Living Space kaže da kada krenemo u proces emocionalne detoksikacije možemo da se iznenadimo da u nama još uvek egzistiraju neke stare, bolne emocije kojih nismo bili ni svesni. Navodi da, recimo, ljudi koji imaju problem sa debelim crevom kroz proces čišćenja nailaze na nešto što bi se moglo nazvati muzejom ličnih povreda i trauma, koje su se tokom decenija tu smeštale, dok nisu dovele do zagušenja istog.
Fizička detoksikacija pomaže nam da dođemo do pohranjenih emocija, skrivenih pod slojevima toksina i iza disfunkcija određenih organa.
Poput već navedenog debelog creva, čitavo naše telo je podložno skladištenju neobrađenih misli i osećanja. Većina ljudi tokom života taloži i potiskuje neka nerešena životna pitanja, razne uspomene, emocija koje su nam teške i koje ostavljamo za kasnije. Ne moraju one biti samo bolne. Sve ono što smo „zagurali“ negde u fizičkom telu, u jednom trenutku će tražiti svoju obradu, odgovor, razrešenje.
Iskustva šamana
Florinda Doner, antropolog i Kastanedina sledbenica, kaže da se u toltečkom šamanizmu koristi mali drveni malj za kuckanje tela radi oslobađanja od uspomena. Ona takođe kaže da većina ljudi čitav život skladišti emocionalna pitanja u fizičko telo. Zato sistemsko tapkanje po svakom santimetru svog tela oslobađa od onog što se spustilo u njega. Svakodnevni događaji se, kaže, skladište u grudima, leđima i stomaku, dok sadržaj snova ide u noge i bokove. Naravno, uzmite ovo s rezervom, to jest, nemojte sami praktikovati šamanska lečenja, ali vam možda informacija gde odlazi koja emocija može biti od koristi.
„Sve što vas sada zabrinjava je to što sećanje na snove ima veze s fizičkim pritiskom na određeno mesto na kojem se ta vizija skladišti“, piše Doner, i napominje da se događaji u snovima teško pamte „jer ih telo skladišti na raznim mestima. „Nekada sam i sama mislila da je ovo fascinantna ali nepotkrepljena ideja, sve dok jednom prilikom nisam obavljala tretman i kad sam stigla do leve lopatice, klijentkinja se iznenada setila da ju je kao osmogodišnjakinju napala velika kornjača u suvom koritu reke.
Sačuvala je ovo iskustvo, taj živopisni strah, iznenadni nalet adrenalina na dnu leve lopatice, “ navodi Donerova.
Naše telo se jako dugo može na ovaj način nositi s traumama i neprerađenim emocijama, ali mu na kraju ponestane mesta za skladištenje. Tada na naplatu dolazi naše dugogodišnje čuvanje emocija: sve što smo potisnuli, čuvali, sakrivali u nama postaje toksično za naše telo i počeće da se ispoljava u najrazličitijim oblicima.
Navešću ovde još nekoliko primera koje sam pronašla iščitavajući literaturu o detoksikaciji na holistički način.
Nerešena emocija korak od bolesti
Emocije u sebi nose snažan naboj koji može da utiče na našu biologiju, dubinski i često nepoželjne načine. Na primer, nerešena emocionalna pitanja u vezi sa ginekološkim problemima – miomi materice, ciste na jajnicima, prekomerno menstrualno krvarenje jesu primeri za to kaže dr Džon Dajmond, dr homeopatske medicine, iz Nevade.
On se školovao u Južnoj Africi, i u vezi sa navedenim traumama navodi izreku koju je tamo čuo: Ako ne plačemo gore, plakaćemo dole.“ Plač „dole“ odnosi se na matericu čije su suze mentrualna krv. Dr Dajmond kaže da često neprerađene emocije na koje ne obraćamo pažnju ili ih dugo potiskujemo, na kraju dovode do menoragije.
Kao nekom kome je jezik osnovna struka, dopala mi je konstatacija da je naše telo uvek metaforično. Na preneseni način nam šalje poruke kako i šta treba opustiti i pročistiti da bismo doveli u balans i fizičko i emocionalno telo. „Telo uvek sluša psihu pojedinca i u skladu s tim reaguje, na svoj način, prevodeći suzdržane suze u obilne menstrualne tokove.“ Emocionalna energija nekud mora da ode, mora da se izrazi fiziološki, a ovde se suze pretvaraju u krvarenje.
Miom materice nam poručije nešto u vezi sa potisnutim emocijama koje su u vezi saseksualnošću ili odnosima sa muškarcima. Obilno krvarenje je često povezano sa produženom internalizovanom tugom, tugom nastalom prihvatanjem nekih spoljnih normi koje nisu u skladu sa našim JA te zbog toga nastaje kolizija u nama, uskraćenim emocijama…
Ciste na jajnicima možemo povezati sa istorijom seksualnog zlostavljanja, ali i emocionalnog zlostavljanja.Takođe, problemi s jajnicima, po nekim holističarima, jesu posledica uverenja da nas ljudi i okolnosti izvan nas samih sprečavaju da budemo kreativne. Kreacija se može povezati ne samo sa stvaralaštvom, već i sa materinstvom i detetom kao kreacijom nastalom od jajne ćelije koja baš tu nastaje ili se zaglavi i stvori cistu.
Dr Dajmond navodi slučaj žene (38 godina) koja ima obilne, bolne menstruacije izazvane miomima. Ona je majka četvoro dece, a obilna krvarenja su počela dve godine ranije kada je muž počeo da priča o razvodu. Iako su ostali u braku, ona je strepela i gurale emocije tuge, zabrinutosti, uznemirenosti, straha u svoje telo.
Zašto je baš materica reagovala?
Pristupajući joj holistički, on je ustanovio da je i njena majka u tim godinama imala identičan problem sa matericom i da su obe dobile ciklus u kasnoj dobi, što može ukazivati na probleme sa reproduktivnim sistemom. Genetika i individualne konstitucijske bolesti ukazale su na to da je materica njena „slaba tačka, te je ona sve svoje emocionalne sadržaje koje je potiskivala u telo, gurala baš tu, u matericu. Kad telo više nije moglo da se nosi sa tolikom količinom toksina, počelo je da se prazni kroz krvarenje. Metaforički, miom je poručivao da je njena „ružna“ tajna (mogući razvod), otkrivena.
Nakon sveobuhvatnog holističkog tretmana, u koji je bila uključena i terapija cvetnim esencijama, homepatija, lekovito bilje za fizičku detoksikaciju, klijentkinja je razrešila emocionalni problem sa suprugom, balansirala ciklus i prošla bez histeroktomije. Histeroktomija je, kako on kaže, rutinska operacija u ovakvim situacijama. Ali, ona ne bi rešila dubinski uzrok neravnoteže (strah i bes) koje je klijentkinja dugo potiskivala. Ona bi samo nastavila da ih gura „tajnu“ još dublje u sebe, a pošto organa u koji je primarno to radila više nema, mogla je razviti rak ili mentalnu bolest.
Navešću još jedan primer koji sam iščitala. Reumatolog Norman Levin lekar iz Virdžinije, govori o reumatidnom artritisu. I on nastaje od neiskazanih, sabijenih emocija. Primer koji on navodi jeste slučaj žene od 36 godina koja je došla kod njega s reumatidnim artitisom. On je obavio sve pretrage i fiziološke i biohemijske, ali ju je podstaknuo da bolest sagleda i iz emocionalnog ugla. Zašto baš sada artritis? Jer, kako on kaže, ozbiljne bolesti ne dolaze tako, s neba pa u rebra. Uvek postoje emocionalni i psihološki faktori koji su uključeni u razvoj bolesti.
Dr Levin je kroz svoju lekarsku praksu primetio da je u pozadini artitisa često neizražen bes ili ogorčenost. U slučaju klijentkinje koju spominje kao primer, navodi sledeće: ona je bila uspešni trgovac nekretninama, ali je morala da napusti tržište i okruženje koje joj je poznato. Izvučena iz svoje zone komfora, poznatih rutina, doživela je i raskid dugogodišnje veze. Ona je tada doživela dvostruku emocionalnu traumu. To je bio okidač za njen artritis.
Ako bismo delovanje emocija na našu dušu poredili sa fizičkim telom onda bi se one mogle nazvati slobodnim radikalima duše. Bes, strah, ogorčenost ili neko nerazrešeno emocionalno pitanje, otrovni su agensi, sposobni da destabilizuju fiziološke procese jednako snažno i efikasno kao teški metali ili bilo koja druga toksična materija.
Još samo nekoliko reči o emocijama
Kad pričamo o emocijama, možda je bolje da ne govorimo o dobrim i lošim. Ako su u balansu i ako se procesuiraju na vreme, one su naša reakcija na određenu situaciju. Ali, ako ih ne preradimo već ostanu zaglavljene negde u nama, one postaju problem za naše fizičko telo. Kad se zaglave, emocije negativno deluju na naše telo, tražeći da se oslobode.
Kendis Pert, lekar, u svojoj knjizi Molecules of Emotion (Molekuli emocije) kaže da su emocije zdrave jer povezuju um i telo. Ali ih treba obraditi, izraziti i otpustiti kako se ne bi „gnojile“ ili se otele kontroli.
Potiskivanje stvara stres koji dovodi do blokada u našem telu. Sve to dovodi do slabljenja funkcija organizma, pada imuniteta koji potom uvode telo u bolest.
U zdravom sistemu informacije putuju bez prepreka kroz hormonalni, gastrointestinalni, imunološki i centralni nervni sistem. Emocije su deo naše ćelijske svesti jer svaka ćelija ima receptore koji su provodnici za emocionalnu energiju.
Tekst je nastao na osnovu iščitavanja tekstova na sajtu FES-a, kao i autora koje su oni navodili kao izvore. Primeri su preuzeti sa sajta FES-a kao i iz tekstova lekara koji se pored klasične medicine bave i holističkim pristupom čoveku. Slične primere možete pronaći i u knjizi „Kad telo kaže ne„, Gabora Matea. Njegovi primeri i izvori su skoro podudarni primerima koje sam preuzela iz drugih izvora. Ovo je prvi deo teksta. U narednim danima, govorićemo konkretnije o mogućnosti detoksikacije i deblokiranja emocija zarad našeg boljitka.
Autor: Merima Aranitović
