Ovo je pitanje koje često postavljam vežbačima, a koje je često zanemareno. Ljudi imaju jednu sliku o tome koliko često vežbaju, dok je realnost potpuno drugačija. Jedini način da zaista znate kojim intenzitetom vežbate jeste da zapisujete!
Vodeći evidenciju kad smo i kojim intenzitetom vežbali i ako kombinujemo np. jogu sa tračanjem, pilatesom, planinarenjem i sl. to je isto nešto što treba da zapišemo. Zašto? Zato što ćemo imati realnu sliku kojim intenzitetom vežbamo i na čemu najviše radimo. Odjednom pitanja poput:”Zašto mi je i dalje skraćena, zadnja loža, a vežbam jogu već dve godine?”, “Zašto sam se ušinula, a vežbam godinama?” će postati bespotrebna, jer će nam evidencija prakse pokazati odgovor.
Nemojte samo donositi zaključke nasumično, po sećanju, često ne znamo ni šta smo juče jeli, a kamoli kojim intenzitetom vžbamo u poslednjih mesec, dva, tri… Ovo pišem jer u poslenjih šest meseci zapisujem dolaske svih svojih vežbača i na moje zaprepašćenje shvatila sam da većina vezbača u proseku dolazi svaki drugi čas! Što znači da vežbaju duplo manjim intenzitetom od očekivanog za tu grupu. To povlači niz stvari sa sobom.
Prvo, njima je taj čas fizički duplo zahtevniji nego redovnim vežbačima i tu težina oni konstantno osećaju. Posle svake kratke pauze njihovo telo iznova prolazi kroz adaptaciju i taman kad se adaptira na taj napor, oni opet naprave pauzici i tako u krug. Ovu težinu naročito osećaju rekreaticni, tačnije ljudi koji misle da vežbaju dva do tri puta nedeljno, a zapravo vežbaju jednom do dva puta nedeljno! Mislim da ne moram čak ni da naglašavam da vežbati jednom nedeljno čas punog intenziteta stvara pogodno tlo za povrede, a naročito ako mislimo kako smo dugogodišnji vežbači i da bi “trebali” da možemo sve da uradimo.
Drugo, očekivani rezultati nikako neće biti uočljivi, što na kraju može da nas demotiviše. Kad dođemo do te tačke da se zapitamo: “Čemu vežbanje?” ili ćemo početi da vežbamo redovno ili ćemo odustati, tražiti neki drugu fizičku aktivnost za koju ćemo smatrati da je bolja, međutim dobićemo isti rezultat dogod ne počnemo redovno da vežbamo i to duži vremenski period.
Ovo nas dovodi do taktike koju opet dosta vežbača primenjuje, budu redovni mesec, dva, pa pauziraju mesec dana i tako u krug, ovo je jos jedna od zabluda. Da bi dobili prve vidljive rezultate potrebno je tri meseca redovne prakse, a da bi doživeli značajniju transformaciju koji će i okruženje primetiti potrebno je godinu dana redovne prakse. Iz ovog i sami zaključujete da vam tih mesec, dva redovnog dolaska neće značiti previše.
Da se razumemo uvek je bolje imati nego nemati nikakvu fizičku aktivnost, međutim stvarni rezultati dolaze sa istrajnošću i disciplinom.
Imati realnu sliku svoje fizičke aktivnosti i nije tako teško, postoje mnoge aplikacije za pracenje aktivnosti koje možemo instalirati u telefonu ili prosto ucrtati x na kalendaru svaki put kad odvežbamo. Što više podjednostavimo ovu aktivnost više ćemo je se pridržavati. Želim vam dugu i uspesnu praksu! Svako dobro! Uživajte!
Autor: Sanja Stojšin
