Da li treba da dovedem svoje emocije u red? Ja ne mogu da vam kažem da treba ili ne. Ali, hajde pitanje na pitanje – treba li da dovedem kuhinju ili kupatilo u red? Treba li da oribam sve ono što se GODINAMA skupljalo… A vi ćete sada pomisliti – o čemu ona priča – O NEREDU U KUPATILU KOJI GODINAMA NISAM ČISTILA? Da li je ona pri sebi? Pa ja kupatilo čistim svaki dan, jednom nedeljno… ne znam koji je vaš ritam čišćenja, ali znam da tamo nataloženog nereda nema – jer svi volimo da nam je naše fizičko svetilište čisto i uredno. E, hajdemo sada ponovo na prvo pitanje – da li bi onda i naše emocije trebalo da su u redu? U balansu, bez emocionalnih naslaga u duši?
Svoju dušu treba da posmatramo kao i telo. Kako o njemu brinemo, tako bi i o duši trebalo.
No, duša i emocije su prilično tabuizirani u našem društvu. Mnogo ćete lakše reći prijateljici da ste na detoxu creva, jetre, bubrega. Lakše je priznati da smo zatrovali telo, nego da smo to isto uradili svojoj duši. Priznati da smo godinama potiskivali emocije, da smo patili, bili besni, razočarani, uvređeni, jeste teško. Jer mislimo da ćemo srušiti sliku o sebi koju imaju ljudi oko nas. A kvaka je baš u tome da su oni dobrim delom uzrok tome da nam je duša “zatrovana”.
Kako čistimo dušu
Mene je interesovalo može li se raditi detox emocija cvetnim esencijama. Iščitavala sam tekstove, knjige, gledala snimke u vezi sa Bahovovim i Kalifornijskim kapima. I došla do nekog saznanja koje bi to esencije mogle da nam pomognu u ovom procesu. Znam da to može i homepatski da se uradi, ali nisam homeopata, pa ću taj segment u ovom tekstu zaobići. Ne znam da li alopatska medicina ima lekove koji ne samo da potiskuju emocije, već im pomažu i da odrade veliko spremanje, tako da ni to nije deo ove priče.
Ono što sam čitajući, upoređujući neke stare knjige do kojih sam došla, pa do savremene literature razumela, jeste da bi ovo bi bila osnova detoksikacije cvetnim esencijama:
- defisanje trenutnog “lošeg” stanja (depresija, anksioznost, servilnost… )
- pokretanje nagomilanih loših emocija i početak čišćenja
- ljuštenje slojeva nataloženih godinama u nama
- suočavanjem sa emocijama, suočavamo se i sa onim što u našim životima ne štima
- izbacivanje emociolnih toksina
- balansiranje duše i duha (emocionalnog i mentalnog stanja)
- mir koji nam omogućuje da se posvetimo fizičkim disbalansima
Ovaj proces možemo obavljati i dok se lečimo od neke fizičke bolesti – jer samo kad nam je duša dovedena u mir možemo istinski da se posvetimo svom telu. Kako je sam dr Bah govorio, nije važna bolest, već kako se mi osećamo povodom nje. Primer iz okruženja.
Žena u kasnim godinama obolela od obostranog kancera dojki. Uvek ljubazna prema porodici, servilna i uslužna, jer ona je ostala neudata, pa je bilo logično da bude na uzici svima za svačije dete, unuče, kuče, mače. Na poslu je uvek bila mrgodna i pokušala da se odbrani od iskorišćavanja takvim stavom. Na kraju je bes u koji se pretvorila njena ogorčenost zbog života koji nikako nije bio fer doveli do toga da na kraju emocije pošalju signal – PRESTANI DA BUDEŠ SVAČIJI OTIRAČ. Posveti se sebi. Surovo, reći će neko. Ali su njene emocije to više od 50 godina vikale. Sada je telo preuzelo tu ulogu. Sada zaista više nikom ne može da se posveti.
Mogu li da imam neke reakcije tokom čišćenja
Opet bih se vratila na ono kupatilo s početka. Neko ga riba i dok to radi priseti se trenutaka u kojima je koja prljavština nastala. Možda će opsovati u nekom trenutku što nije to redovno radio, možda pomisliti, eh da nisam stalno nešto za druge radila, sad se ne bih ovim bakćala, neko će biti zgađen onim što vidi, a neko će samo oribati i na kraju osetiti olakšanje. U stvari, svi na kraj osete olakšanje.
Tako je i sa čišćenjem naših emocija. Neko će odsanjati nešto što je potisnuo. Neko će se isplakati. Neko će reći onom na koga je kivan da to više neće raditi. Neko će u nekom trenutku osetiti prazninu, ili žal za nečim, ali realno, to su trenuci u kojima se oslobađa ono što smo gurkali u sebe. Kad se oslobodi samo vam da signal da znate šta ste sve potisnuli. Ali, to su retke pojave, a i one se preventivno mogu preduprediti u zajedničkom dogovoru.
Ono što je bitno da znamo – ne možemo očistiti previše loših emocija u jednom trenutku. One se ređaju slojevito pa se tako, polako sloj po sloj i oslobađaju. To nas naš um čuva da se nikad ne suočavamo sa previše emocija, više od onog što možemo da podnesemo. A s druge strane, pomislite, pre nego smo krenule u proces čišćenja mi smo nosile u sebi toliko emocija da više ni telo nije to moglo da podnese pa je otišlo u bolest. Zar onda to slojevito čišćenje nije blagoslov za nas?
A sada o samoj detoksikaciji
Kada krenemo na put, mi osvešćujemo ne bolest, već osvešćujemo koje su nas to emocije dovele u stanje s kojim sada ne znamo kako da se nosimo. Detoksikacijom cvetnim emocijama, mi pomažemo kako svojim duši i duhu da razumeju šta nam se to desilo i kako se mi sada osećamo, ali i kako da se resetujemo. Time pomažemo telu da neopterećeno bilo kakvom negativnom emocijom, poradi na sebi.
Većina klijenata sa kojima radim poslednjih 8 godina jesu oni koji su skloni anskioznosti, depresiji, servilnosti i nedostatku samopouzdanja – i detoksikaciju koju bih ponudila odnosila bi se upravo na ove emocije i stanja.
Da ojačamo emocije. Da ih očistimo i time steknemo emocionalni i mentalni imunitet. A ako opadne, znaćemo gde smo to ponovo grešili i kako to da dovedemo ponovo u red.
1. Svesnost i strpljenje
Pomaže nam da obradimo emocije da bismo stekli uvid u to šta su nam prioriteti i da se posvetimo sebi i svojim najbližima. Često zbog previše obaveza, kratkih rokova, želje da se dostigne što više, na kraju strada naše fizičko telo. Obično su posledice srčani i moždani udar.
Esencije koje nam pomažu u ovom slučaju uče nas da verujemo sebi, da postanemo svesni sebe i da razumemo svet oko sebe. Da vratimo veru i da otklonimo grč u kom smo živeli. Da budemo u miru sa svojom okolinom i da više vremena posvetimo običnom, svakodnevnom životu, da primećujemo osmehe ljudi, da slušamo decu, da budemo u skladu sa partnerom. Uz druge terapije (meditaciju, šetnju, slušanje opuštajuće muzike, promene navika u ishrani, slušanje svog kardiologa) dovodimo sebe u stanje u kom nismo izloženi negativnim emocijama koje su nas dovele do navedenih stanja.
2. Nisko samopouzdanje i nedostatak vere u sebe i svoje kapacitete
Onaj ko bi radio na detoksikaciji emocija koje su dovele do ovog stanja taj u stvari vraća u balans srčanu energiju – jer ljudi niskog samopouzdanja imaju potrebu da se brane, da budu i previše srčani jer ne umeju drugačije da se suprotstave svetu oko sebe. Osećaju da svet nije pravedan prema njima, da ih ljudi iskorištavaju, ali s osmehom nastavljaju da služe prijateljima, kolegama, komšijama, deci, a u sebi osećaju bes, nemoć, ljutnju, ogorčenost. Ne umeju da se izbore za sebe. Često je to posledica vaspitanja, tj. nešto što nosimo od malena. Samo slušaj i biće dobro. Ne protivureči nastavnicima, pomaži drugarima, ne sekiraj tatu, budi dobra prema baki, pomozi komšiji, budi poslušna na poslu, muževljeva je poslednja, deca treba da su ti na prvom mestu… I tako u krug, stalno čekamo tih svojih pet minuta, a oni nikako da dođu. I mi se osećamo izdano, napadnuto, iskorišćeno, ranjivo, previše emotivno i osetljivo. Ne verujemo više u sebe, ne verujemo više svojoj intuiciji, pa na sve reagujemo previše intenzivno, snažno, agresivno. Cilj je vratiti veru i mir i naučiti da se zauzmemo za sebe i svoje potrebe.
3. Depresija
Kad radimo na emocijama koje su dovele do depresije, često radimo s ljudima koji su iznutra prazni, hladni, pasivni, pasivni, potisnuti u svakom smislu. U njima nema pokretačke energije. Osoba se povlači iz sveta i retko učestvuje u aktivnostima koje zahtevaju aktivno izražavanje stava i svojih potreba. Volja je na minimumu. Depresija često dovodi do gubitka vere u duhovnim svet, do gubitka nade, čovek se oseća skučeno jer on ne reaguje prema spolja već prema unutra. Osoba u stanju depresije je često podložna fizičkim bolestima, napadu parazita, virusa, bakterija, pa čak i razvijanju raka, jer su mu emocije pasivne, pa mu je i odbrambeni sistem isto u pasivnom stanju.
Esencije treba na nam pomognu da oslobodimo volju za životom, da se okrenemo prema spoljašnjem svetu, da se osetimo živim i da vratimo nadu u svoj život. Naravno da je i ovde neophodno da postoji volja onog ko ih pije da oslobodi emocije. Preporuka su duge šetnje, brzo hodanje, boravak na svežem vazduhu, boravak među ljudima, vraćanje polako aktivnostima koje smo voleli (makar i na kratko svaki dan)…
4. Stres i napetost
Stres je najjedostavnije rečeno proces u kom je nešto dovedeno do stanja pucanja. Prvo se to nešto napne, a ako proces nastavi da se dešava, dolazi do pucanja i ispadanja iz sistema. Tanka je linija između ova dva stanja, ali dobro bi bilo kada bismo već u fazi napetosti krenuli da radimo na tome da predupredimo stres. Često napete osobe mešamo sa osobama koje su stalno u žurbi i tvrde da vole da rade pod pritiskom. One su često neorganizovane i i same sebe dovode u ovu situaciju. U frci sa, u gužvi, nemam vremena, radim nešto… čujemo od njih. To su često ljudi koji su adrenalinski zavisnici, vole taj osećaj napetosti, pritiska, tesnih rokova, iščekivanja, ali sve to im previše stimuliše nadbubrežnu žljezdu dovodeći je u stanje kada više ne zna da li treba ili ne da luči andrenalin, te se andrenalin luči i kad nismo u opasnosti (što mu je primarna uloga) i pošto se ne troši, počinje da se gomila u ćelijama. I tako dolazi do ćelijskog stresa, koji nas vodi u ozbiljne bolesti.
5. Anksioznost i strah
O anksioznosti sam dosta pisala. No da se podsetimo osnovnih stvari – emocionalna toksičnost u ovom stanju znači gubitak samopouzdanja, konstanti strah i neizvesnost. Anksioznsot je često predvorjw za depresiju. Osobe u ovom stanju nemaju dovoljno kapaciteta da se nose sa spoljnim svetom, te su stalno pod pritiskom, osećaju se teskobno, uznemireno, u grču, bez fokusa. Strah im se često ispoljava u solarnom pleksusu. Treba im nešto da im vratisnagu i hrabrost i vrati veru u sebe. Da ih opusti i oslobodi straha i težnje ka savršenosti.
Za kraj i početak 🙂
Ovo su okvirne grupe na kojima bismo radili. Uvek je jedna dominantna, ali moguće je da tokom rada otkrijemo da se otvorilo još jedno polje ili da ima ostataka neke emocije ispod onog što smo primarno čistili i u svakoj takvoj situaciji, dogovaramo se kako dalje i želite li dalje.
Takođe, ko je radio emocionalnu detoksikaciju zna da polja otvaraju kad smo spremni. Nekad taj detoks. Može da traje u fazama. Da u ovom trenutku imate nešto što biste odradili, a da vam se za koju godinu javi neka dublja emotivna blokada za koju sada niste spremni, pa ćete je čistiti tada.
Čak i godišnja doba mogu biti okidači. Neko je depresivan u zimu zbog nedostatka sunčeve svetlosti. Negde sam čak naišla na mišljenje da bi bilo dobro svake zime raditi detoksikaciju i zalaziti u dubinu svoje duše jer je to dobar način da se suočimo i nosimo sa tugom, gubitkom i smanjimo potrebu za lekovima. Jer, realno to je ono što i jeste cilj Bahovih i ostalih cvetnih esencija. Ne krećemo u priču da bismo prikrili spoljne simptome, već da bismo pomogli duši da pronaše balans i svoju svrhu.
Cvetne kapi pomažu da razređimo emocionalne čvorove u duši. Unose svetlost u tamne uglove našeg emocionalnog života i pomažu nam da vidimo gde su nam blokade, šta smo potisnuli, ili na bilo koji drugi način blokirali zaglavljenim i duboko naguranim emocijama.
Autor: Merima Aranitović
