Nema roditelja koji u jednom trenutku nije pomislio da telefon može da mu pomogne da reši neku situaciju sa decom. Najčešće se to dešava tokom ishrane, spavanja, tantruma… Na sreću uvidimo da je to rešenje samo prividno i da ipak moramo biti prisutni roditelji.
Roditeljstvo zna da bude teško. Dodatan pritisak se može stvoriti kada imamo očekivanja da moramo biti savršeni i da u svakom trenutku treba da znamo kako da reagujemo.
Takvo razmišljanje vodi u iscrpljenost i tugu, a završava se mobilnim telefonom ispred deteta.
Ukoliko prihvatimo da je roditeljstvo put kojim idemo prvi put, da dete ne treba savršenog roditelja i da ne postoji trik za rešenje svakog problema sa decom, možemo osetiti olakšanje.
Dete ne treba savršenog roditelja, već prisutnog roditelja.
Iako reč prisutan možete razumeti kao non-stop prisutan, ona zapravo ima drugačije značenje. Roditelj koji je tu kad treba, koji je svestan sebe, koji želi da utiče na pravilan razvoj dece i gradi odnos sa detetom je prisutan roditelj.
Iz tog razloga postoje trenuci kada telefon ne može da zameni roditelja.
Pevanje pesmica – Pesmice su divna stvar za umirenje beba, ali i za razvoj govornih i muzičkih sposobnosti, kao i za upoznavanje okoline. Međutim neko ne voli da peva jer misli da njegov glas ne zvuči dobro. Dobra stvar je da vašoj deci to nije bitno. Zaboravite na pesmice sa uređaja. Slobodno se opustite i pevajte njima je potreban vaš glas, blizina i ljubav a to može svaka mama.
Pričanje priča – Druga važna stvar koju roditelji mogu da uvedu je rutina čitanja knjiga (pred spavanje). I u ovom slučaju bih da vas ohrabrim da deci čitate priče, bajke, basne, pesmice… Dete od vas ne očekuje da budete glumci ni vaspitači, već neko ko ih uvodi u čaroban svet knjiga i avantura. Pozovite i dete da vam se pridruži i odglumite vašu omiljenu priču.
Pravljenje poslastice – Svi imamo sećanje iz detinstva kada sa mamom ili bakom pravimo hleb, krofne, kolače… Cilj ishrane uvek treba da nam bude da napravimo zdrave navike a ne da dete pojede sve iz tanjira i da voli svu hranu koju spremimo.
Razvoj emocionalne inteligencije – Deca mlađeg uzrasta imaju osećanja ali ne umeju da ih prepoznaju, shvate i da ih ispolje na prihvatljiv način. Tu nastupamo mi odrasli koji treba da im dozvolimo osećanja, da su ona u redu, ali da nije svako ponašanje prihvatljivo. Ukoliko deci u tim situacijama ponudimo telefon, blokiramo njihov razvoj.
Stvaranje uspomena – Ne morate se igrati sa detetom u svakom trenutku, jer je samostalna igra ipak ključna za njihov razvoj. Međutim ono što možete uraditi je da izaberete neku aktivnost koju volite i odgovara i vama i detetu i da izdvojite posebno vreme za to.
Deca stvarno prebrzo rastu, i nema aplikacije koja može da zameni „vaše krilo“.
Autor: Milica Milićević
