Ovaj šaljiv naziv teksta sam stavila baš iz razloga što mnogi ljudi i dalje veruju da pojedini položaji služe za spiritualno uzdizanje, kao što veruju da onaj koji isceljuje ljude ili ima bilo kakve super moći jeste duhovan, prosvetljen ili šta god…
Naprosto taj spiritualni trend je posvuda, pa i u našim glavama. Pojedinci veruju da su probuđeni ljudi askete, siromašni, moralni… Dok drugi vide uspešne duhovne vođe, vidovnjake, čarobnjake u manifestovanju kao prosvetljene.
Zanimljivo koliko spoljašnjih faktora utiče na našu odluku da li ćemo učiti od nekog ili nećemo.
Šta ako vam neko kaže da ima prosvetljenih ljudi koji su “moralni” i onih koji su “nemoralni”?
Neki su u zavidnoj fizičkoj kondiciji, a neki u dosta lošem stanju. Šta ako vam neko kaže da nijedan spoljašnji faktor ne može da bude adekvatan pokazatelj?
Šta ako duhovnost nema veze sa tim u kom položaju meditiramo u kakvoj smo fizičkoj kondiciji, šta ako nema veze sa uvidima, sa stanjima u koje ulazimo, sa moralom ili nemoralom, šta ako nema veze sa religijom, niti sa bilo kakvom naukom, sa manirima, ponašanjem, šta ako taj put nije prijatan, a šta ako sve to i jeste i nije?
Koji spoljašnji faktor može išta da vam kaže o spiritualnosti?
Kako nešto što je unutrašnji proces može da se traži spolja?
Srećem se često sa osobama koje kažu kako se plaše da im se nešto ne desi ako probaju ovu ili onu meditaciju, rad sa bioenergijom i sl., ok su sa fizičkim delom joge, ali ne i sa spiritualnim.
Moje pitanje je, a šta je najgore što može da vam se desi?
Onog trenutka kad smo toliko očajni, da nam ni strah više ništa ne znači, jedino tada je moguća duhovna praksa.
Dogod se cenkamo, razmatramo spoljašnje faktore, logiciramo, preračunavamo, ne znam u koji Padmasan (lotos) da uđemo od spiritualnosti nema ništa.
Možemo sate i sate provesti nepomični u položaju od našeg spiritualnog napretka nema ništa! Bićemo duhovni, ali samo na slici.
Cena je sve ili ništa, ako niste spremni da date sve, ako se cenkate, bolje budite iskreni prema sebi i radite stvari koje volite.
Život je lep, život je čaroban i jedinstven, manifestovanjem život možete pretvoriti u najlepši san.
Kada vežbam, vežbam jer me to čini živom, verovatno sam i ovisna o adrenalinu koji se stvara tokom Aštanga joga prakse, sve u svemu imam sviđanje ka toj praksi, ali da li me to čini duhovnom?
Šta vi mislite?
Autor: Sanja Stojšin
