Ovo je tekst koji godinama nisam želela da napišem, meditacija je bila tema o kojoj sam razgovarala samo sa pojedinim ljudima. Nisam krila, ali nisam baš ni bila komotna da pričam o tome. Kad sam počela sa meditacijom, sve je još bilo sveže i mislila sam kako ću nakon godinu dana biti spremna da napravim objavu na tu temu. Kad je prošlo godinu dana, ufotkala sam knjigu koja me je uvela u svet energija, sa namerom da ispišem tekst, ali nakon par dana sam odustala od te objave, shvativši da još uvek nisam spremna da javno pišem o tome. Nakon dve godine sam se prvi put usudila da u biografiji pomenem ime učitelja meditacije Zorana Grujičica, a tek nakon tri godine sam se odvažila da napišem tekst na temu meditacije.
Zašto ovo pišem?
Zato što znam da se mnogi ljudi plaše da pričaju o tome kako meditiraju, boje se osude, boje se da će naići na nerazumevanje i to najčešće i jeste slučaj. Šta se dogodilo za te tri godine, pa sam se odvažila da pišem na ovu temu?
Unutrašnja promena koja je manifestovala promenu okruženja. Ljudi oko mene su svedoci pozitivnih promena koje su se izdešavale i samim tim iako ne razumeju moj put, odobravaju ga. Prestanak potrebe da se pravdam! Pitaju me ljudi zašto meditiram, moj odgovor je zato što osećam potrebu i ne, ne treba mi nijedan drugi razlog, dokaz. Čista potreba, to je to.
Pitaju me ljudi šta je cilj meditacije, nema cilja, ako osetiš potrebu ne razmišljaj, samo uradi. Ukoliko se održiš na tom putu super, ukoliko ne, opet super. Nema krajnjeg cilja, realno u životu nikad ne dosegnemo „krajnji cilj“ nase želje su neiscrpne, imamo više želja neg što je zvezda na nebu, a ni na jednu nismo usmereni do kraja. Ukoliko osećaš potrebu radi, ukoliko ne, nemoj. Stvar je jednostavna.
Meditacija nam neće uvek ići od ruke, nekad ćemo upadati u procese, nekad će nam biti teško da se prepustimo i sve je to deo procesa, ali onaj jak osećaj da nam je to potrebno jeste ono što nas održava na ovom putu. Taj osećaj nas motiviše, taj osećaj je konstantan, neobjašnjiv, neopipljiv, a opet najrealniji od svega ostalog! Budite dovoljno hrabri da se ne oglusite! Svi mi imamo taj unutrašnji glas, ali obzirom da je on često „nelogičan“ odbacujemo ga. Tražimo neko logično i razumno poimanje sveta, sebe, svojih postupaka, a u osnovi ga nema, tek kad napustimo „logiku“, stvari postaju logicne! Zato nemojte tražiti da vam kažem zašto, nemam umno objašnjenje. Ne verujem da iko ko je na ovom putu zna kako rečima da objasni zašto radi to sto radi, ali imam duboko uverenje da mu je potpuno logično da to radi.
Zato osluškujte svoje duboko sakriveno „JA“ koje vas vuče u tom tako nelogičnom, a opet savršeno logičnom pravcu, taj osećaj je konstantan, on će prožimati vaše pojedine reakcije, dela… Moguće je gušiti ga, nažalost, na veliku žalost to mnogi ljudi rade, ali to „JA“ će se boriti do poslednjeg daha. Stidljivo i uporno će se promaljati, a vaša ličnost će ga svojom transformacijom ili jačati ili slabiti.
Svako dobro!
Uživajte!
Autor: Sanja Stojšin
