Svedočimo i savremenici smo mnogih promena koje se odigravaju Planetarno i Vaseljenski. Neka Bude i Jeste po Božijoj Promisli, jer sve drugo što se pomisli sveJedno se ostvaruje. Zato pogledaj šta biraš svojim mislima, šta bereš svojim očima i rukama, koji dar i doprinos si istina, Sebi, Svetu, za vascelu Vaseljenu i dragu nam Majčicu Planetu?
Opažajmo sve, otvorimo Svest da primimo Jasnoću i Blagovest! Šta je još moguće i kako još bolje može, Hvala ti dragi Bože?!
Koji dar i doprinos nam je sve, baš SVE što do nas dolazi i prolazi? Čak i ono što etiketiramo kao najgore, budimo i probudimo se u Bogu Živome.
Sve što je napravljeno od strane čoveka u su-stvaralaštvu sa Bogom, dobro je i doprinos je da se koristi u svrhe uvećanja Prirode i svih Bića, od čoveka do svakog mravića.
Zaboravili smo, zaspali začaranim snom, i očigledno svedočimo vremenu velikog buđenja, globalnog. Šta istinski pojedinac koji nije u sferama bilo koje vrste moćnika, organizacija, koji ne pripada sistemima, bar ne pripada svesno, koji istina koristi sistemske pogodnosti, kao što je struja, voda, telefon, internet, transport, putevi… i ima tu još toga, ali sve manje i umerenije, jer se pojedinac osvešćuje i pokreće inicijative za „zero waist“ (nula smeća), za održive eko-bio zajednice, i kreće to pomalo i sve više na puno raznih lokacija diljem Planete, a to je i dalje lokalno, i kako može još bolje i više, da istinski održivi način života postane stil života svih Bića i globalno?
I šta takav pojedinac zaista može da bude i uradi, te da globalne pandemije straha, drame i panike, svojim bivanjem i delima transformiše u Radost i Ljubav i Svrsishodno Bivanje po Božijem naumu i promisli?
Šta i kako? Šta kreira više izobilja za sva Bića, sinhronizacije sa Majkom Prirodom i održivim Životom?! Neka bude Volja Božija, ovde i sada! Amin. Blagodarim.
~Jedna Mala Lasta~
Jedna Lasta, kaže se, (ne) čini Proleće, a ipak se mala Lasta odvažila i osnažila da krene. Ona poleće, bez obzira da li je ili nije spremno to Proleće da počne, nju to ne zanima.
Mala Lasta se uputila u svoj let, pa dokle stigne, jer nije bitan cilj i destinacija, koliko je bitan put i tokom puta – uživancija.
I što se Lasta bolje zeza i uživa, to više buja vegetacija i cveće cveta.
Lasta samu sebe zabavlja, pravi letačke akrobacije, da se bolje ugreje, i da toplotu oko sebe isijava, jer ’ladno je, nije da nije.
Veliki ledeni breg se i dalje drži, sneg ga pokriva. Ali, ne haje Lasta za ’ladnoću, ona uporna leti, i danju i noću, trese krilima i svako pero joj radošću vibrira, jer Lasta tako BIRA.
Uporna je mala Lasta, i uprkos tome što joj se svi čude, ona leti okolo i budi cveće, i budi ljude. Lepetom svojih krila i cvrkutom obaveštava: „Buđenje, buđenje, stiže Proleće“!
Zna mala Lasta, vidi ona sve, koliko još leda ima za otapanje. Led ona ne dira, jer šta može jedna mala Lasta? Kako velike lednike da otapa, tako mala i tanušna? I čini ono što može da led ne dodaje, i pita se kako može bolje?
Zna mala Lasta – kad daje pažnju i strah lednicima, lednici još veći i hladniji, jer ih strah hrani. Zna i da može da se smrzne, jer lednici nisu šala, a Lasta je baš mala. Ne, ona ne mrzi lednike, jer zna da mrza čini da se još više smrznu srca lednika.
Lasta je zahvalna za lednike, zna ona da se i lednici ljubavlju sunca otope i tada se u dragocenu vodu pretvore da napoje sve na zemlji, jer voda omogućava da je Majka Zemlja plodna i blagorodna.
I zna i to, da iako naizgled samo jedna – nije sama, zna ona da ima još puno tih malih, tananih Lastavica koje pripremaju svoja krilca, da polete put proleća. I zato ona hrabro leti na sunce i oblake.
Zahvaljuje se mala Lasta oblacima, crta im osmehe na lica. Pita ih da ustupe mesto suncu da se lednik ogreje, jer tako red je i tako je moguće, da se rodi Proleće.
Ume ona sa oblacima, hrabra je i leti visoko, ljubim je u oko.
A oblaci k’o oblaci, natopljeni starci, zabavlja ih Lasta da ih odobrovolji, da se izmaknu, da suncu omoguće da sija i da greje, da veliko i moćno sunce zracima ljubavi otopi lednike, da ustupe mesto proleću, da oblaci puste kišu, da trava i cveće nakon obilne prolećne kiše, još jače zamiriše.
I ozon. Ne bi bio fazon, ako nema ozon.
I pred samo svitanje i buđenje proleća, burna najava! Na megafon ide objava:
„Cirkus nastupa! Cirkus nastupa! Proleće se otkazuje, odlaže se zarad cirkusa, uživajte u iluziji, jer vam više pruža, a Priroda – neka popričeka“!
Nastupio cirkus, došle razne životinje, velike i male, neke važne i odvažne, ali većina preplašene. Čule su za cirkus one i ranije, neke pričaju da su ga preživele.
I bez vidnog razloga, većina životinja našla se u ogromnom strahu, šta li ih čeka u tom mraku, šta će da nastupi na cirkuskoj pozornici? Šta se tamo odvija, laž ili istina, pita se publika?
Iznenađenje za sve beše, kada na pozornicu, u velikom broju, svrake doleteše!
Grakću u glas i većaju – Kako za jedno veče Buđenje Proleća da spreče?
Svrake k’o svrake, bez reda i poretka, samo su se svađale koja će da vlada i da bude glavna zvezda cirkusa. Verovale su da je cirkus bolji nego Priroda i Proleće. Da je cirkus Nova Prilika i da im iz Prirode više ništa ne treba! Ni semenje ni voće, jer ima cirkus nešto više, ne treba da bude Proleće!
Avaj, velika svračija zabluda! Nema tog cirkusa koji Prirodu može da nadigra.
I tako.
Svađale se i graktale, tukle se krilima, letelo je perje i jedna bi drugoj oči povadile, jer tako svađe sv(r)ačije završe.
A mala Lasta? I vidi ih i ne vidi. Svesna ih je, a pomalo ih ignoriše. Pita se šta je ipak sve moguće da svrake, takve kakve su, doprinose Proleću i Buđenju? Deo su Prirode, pa se valjda toga opsete?!
Mala Lasta ZNA! Stavlja svu svoju pažnju, ljubav, radost i srce koje treperi od uzbuđenja u najavu Proleća i Buđenja. I pita kako led planinski u srcima da otopi, milinu prolećnog sunca svaka svraka da oseti? Da oseti blagodeti topline i ljubavi dragocenog Sunca? Da svaku svraku, lastu i svako znano i neznano Biće u carstvu, zrak sunca oživi u svojoj pravoj prirodi i punoći, svakoga dana i svake noći?
I tako. Leti Lasta, raduje se životu, namiguje oblacima, greje se sunčevim zracima, zahvaljuje i umiljava, jer to joj prija. To je njena istinska Priroda – da bude srećna, bez obzira na cirkus, jer nije zabava u cirkusu spolja, već u srcu unutra.
Uporna je Lasta, samo biva ono što je zabavlja i raduje, iako mnogima ne izgleda da ona nešto radi.
Ali, gle čuda, budi se cveće i Proleće, jer jedna mala Lasta nije odustala od svoje radosti i sreće! Uporna je da zabavi i sebe i oblake i da budu srećne i svrake.
Kad je cirkuska vrteška počela svrake da udara i vređa, da im čerupa perje i seče krila, svraka, jedna po jedna, najzad se osvestila!
Koprena joj sa očiju spala, videla da je ispala budala.
Grakće i dalje, gunđa pomalo, i okreće se i pita, gde je Proleće i gde je Priroda? Duboko u sebi, svraka zna da je ju je Priroda rodila i da je Sunce i Zemlja isceljuje, uvek i za sva vremena, a da je cirkus prolazna šarada i iluzija. I tako.
Graktale su svrake još malo, pa utihnule i pridružile se maloj lasti, kako najbolje znaju, energiju suncu da uvećaju i daju.
I što ih je u zabavi i radosti bilo više, Proleće se polako budilo, malo protegnulo, trlja oči i pita se: Da li je na vreme?
Vidi Proleće da se bez njega ne može, jer je deo Prirode, pa bodri samo sebe – hajde, budi se VREME JE!
Gleda Proleće i divi se, jer se svaka mala Lasta sama za sebe pobrinula da joj bude Proleće, pa nekako nije se ni osetilo, a Proleće spontano istupilo i došlo.
Bez truda i napora, jer je tako jedna mala Lasta htela i birala, da sebe voli, neguje, zabavlja, da sebi učini dane lepima, da sebi peva, da zasmejava i sebe i oblake, sunce i lednike i kiše i da bude svoja, sve više i više, čak i tada kada niko to ne bira.
Ne pristaje na manje Lasta, svesna da smeh i ljubav su radost i zabava i da se dobro šali na svoj račun, jer to nju samu najviše zasmejava i dovodi u stanje mira i radosti, jer tako BIRA.
Divila se mala Lasta Proleću, i svi pa i svrake shvatiše i primiše značaj Majke Prirode.
Mala Lasta je radila i bivala sve ono što njeno srce raduje – rad – raduje. Pravila je svoj let da je uživala u svakom zamahu svojih krila.
I istina je – Jedna Mala Lasta nije najavila Proleće – ona ga je KREIRALA!
Stvorila u svom srcu, i to emitovala na ledene bregove na zavađene svrake na sve „pametne i glupe“ priče i „žvake“.
Mic-po-mic, smiriše se i svrake. Grakću i dalje, ali sada o Prirodi i Suncu, i priznaju da Priroda je ipak iznad svakog cirkusa!
Moćna hraniteljica i svrakama i vrapcima i Lastavicama, i svima u Carstvu svih Bića, Bilja i Život-inja.
Namaste, pozdravljaju nas Laste!
Iz Margaretine Riznice Radosti
Duša da se pogosti!
Margareta Blagodarna Pozdravlja,
Sa Vama i u Bogu Prisutna!
Autor: Margareta Mudra
