Prvi deo možete pročitati ovde: Marchiyasana – prvi deo
Ukoliko pogledamo “bazu” Marichyasane A , to je cela ispružena noga zajedno sa sedalnim delom i celo stopalo savijene noge. Često viđam ljude koji uđu u položaj i stopalo ispružene noge im padne na stranu, a stopalo savijene noge bude odvojeno od poda.
U Ashtanga jogi se na početku ne insistira na tehnici, cilj je da osoba uđe u položaj, a kasnije se položaj “čisti”. Lično smatram da treba da se pronađe balans između guranja u položaj i rada na tehnici.
Ukoliko previše insistirate na tehnici demotivisaće te osobu, plus neće osetiti šta znači ući u pun položaj, ukoliko se previše zanemari tehnika pored rizika od povrede kasnije je jako teško vratiti osobu na osnove. U slučaju ove asane u kojoj meri ju je osoba savladala lako može da se vidi po stopalima.
Ukoliko je stopalo ispružene noge palo verovatno i trup pada na tu stranu, obzirom da noga ne daje otpor i ne vraća trup u centar, što znači da je udaljenost trupa i savijene noge veća, samim tim otežano je hvatanje ruku. Druga stavka, ako pogledamo stopalo savijene noge, u ovoj varijanti se uglavnom odvaja unutrašnji deo stopala.
Zapravo telo kompenzuje usled nedovoljne fleksibilnosti zadnje lože i nedovoljne mobilnosti skočnog zgloba ili naprosto vežbač leži u položaju. I jedna i druga noga treba podjednako da budu aktivne tj. ispružena noga treba aktivno da upire o pod, kao što celo stopalo savijene noge što je više moguće treba da bude na podu, kako bi trup doveli u centar, čime će celokupan položaj biti lakši obzirom da će razmak između trupa i savijene noge biti manji, plus kad odemo u pretklon gravitacija će raditi za nas tj. trup će ravno bez uvrtanja padati na dole.
Ukoliko pogledamo “bazu” B varijante oslonac je na sedalnom delu i butini noge savijene u polulotos i stopalu suprotne noge. Pored svega već navednog ovde nam i otvorenost kuka igra ulogu. Razumljivo je da koliko duboko ulazimo u polulotos toliko će nam lakše ili teže biti da uđemo u položaj. Ukoliko nismo dovoljno razgibani ili ćemo osetiti koleno ili skočni zglob.
Neko moje iskustvo je da u ovom položaju ljudi pre iscimaju koleno, naročito meniskus,a ne znam nijednu osobu koja je povredila skočni zglob, iako se najpre oseti intenzivno istezanje skočnog zgloba, čak što više ljudi pre izađu is položaja jer ih žulja skočni zglob, neg zbog bilo čega drugog.
Hajde sad da usmerimo pažnju na ruke tj. ramena u obe varijante. Većina ljudi kad prvi put ulazi u položaj pokušava da uđe kao i u svaki pretklon otvarajući grudni koš i rotirajući ramena na nazad. Međutim u obe varijante rame ruke koja grli nogu treba da ide na napred. Što znači da nam cilj jeste da se pogrbimo dok nameštamo ruke, tek kasnije se izvlačimo na napred u pretklon kolko nam telo dozvoli.
Kao što sam već malo pre iznela položaj Marichyasane zavisi i od dužine ekstremiteta, tako da osebe koje imaju duže ruke lakše obgrle nogu nego osobe koje imaju kraće ruke. Nailazila sam na starije osobe koje bez problema uđu u položaj iako nikad ništa u životu nisu vežbale, samo zato što imaju dugačke ekstremitete, dok je zdepastijim osobama ovo pravi izazov.
Lično imam sreće da mi ovi položaji nisu predstavljali problem, ali naravno svaka građa ima svoje prednosti i mane, tako da ni meni nije lako u nekim drugim asanama. Svako treba da radi na svojim slabim tačkama. Iako Marichyasane mnogima deluju komplikovano ne treba se obeshrabriti, redovnom vežbom i najkruće telo popusti. Uživajte u svakom trenutku provedenom na prostirci.
Namaskar.
Autor: Sanja Stojšin
Ukoliko želite da se upoznate sa Sanjinim radom, pogledajte njen profil u okviru našeg holističkog adresara:
