Mentalna snaga – U profesionalnom sportu pobeđuje onaj koji je mentalno jači
Šta je to što profesionalni sportisti najviše vole da uzmu od joge i zašto im je neophodna za postizanje vrhunskih rezultata?
Faktor koji kod profesionalnih sportista veoma utiče na rezultat je trema, a joga ih uči da mirni ulaze u igru i iz tog mirnog stanja potpuno drugačije funkcionišu. Takođe im je bitno da nauče da se vrate u trenutku kada ispadnu iz igre. Kada su u stanju frustracije, najvažnije je da nauče da se iz stanja povišenog adrenalina brzo vrate u normalno stanje.
Kao što se fizičko stanje trenira, tako se i mentalno stanje može uvežbati. U profesionlnom sportu pobeđuje onaj koji je mentalno jači, a vrhunskim sportistima je važno da neguju svest o tome da ništa do kraja meča nije izgubljeno.
Plivačima bih svakako preporučila terapeutsku jogu, jer je za postizanje fizičke snage i napredovanja u tom smislu, disanje i istezanje presudno.
To oni najmanje vole da rade, ali kada krenu i upoznaju se sa pravilnim istezanjem shvate koliko im je to presudno. Lično smatram da je čest slučaj da se muškarci prevežbaju u gordnjem delu tela, dok zapostavljaju noge i imaju problem u karličnom delu. Sve to treba izbalansirati.
Zato na početku preporučujem dinamičnije vežbanje joge. Prvi čas uvek za njih mora biti dinamičan, kako bi se uverili da joga “radi” na svim delovima tela, a kasnije se polako sve više uvode u istezanje
Najveći problem u svim sportovima je disciplina. Kako održati motivaciju konstantnom?
Poređenje osećaja pre i posle joge je takođe neverovatna motivacija, jer taj osećaj lakoće i balansa nakon vežbanja motiviše sportiste da se vrate i sledeći put ga ponovo dožive. Najteže je sa tinejdžerima, jer su oni zapravo okej kada je u pitanju njihovo fizičko stanje i najčešće dolaze da bi izvršili samo neke male korekcije.
Vrlo često se to dešava da nekada moram da odbijem nekoga zbog njegovog ”energetskog skopa”. Mislim da bi proces funkcionisao, mora da se daje. Mora da teče određeni fluid. Nekad se dešava da sa određenim ljudima imam utisak da nećemo izdržati do kraja časa, a onda nastavimo da radimo dugi niz godina. Najčešće se to dešava sa muškarcima, jer je njihov stav zapravo prepreka. Obično dolaze sa predrasudama i imaju otpor jer misle da ćemo raditi nešto nalik religijskom. Kada se uvere da nema ničeg mističnog u tome, otpori popuste.
Telo se uz disanje nakuplja kiseonikom u velikim količinama, kao da smo na nekoj planini. Otvaraju se emocije i mi se u celosti otvarmo. Čak i ono što nazivamo starost zapravo su brige i strahovi, ali ako se na tome radi kroz vežbe i razgovor, oni bivaju otklonjeni.
Kada se usklade pokret i disanje i kada je pažnja na onome što radimo, nije važno da li će neko uraditi 100% od vežbe koju pokažem. Važno je da dišu, da se opuste, a efekti su i tada vidljivi.
Sportista koji vežba jogu je zdraviji, otporniji na stres, brži telom i umom, smireniji i učinkovitiji. Manje se povređuje, kontroliše emocije, a ima i veći spektar kretanja…
Opšti stav, odnosno mentalni sklop čine vera i sposobnost održavanja pažnje tj. fokus. Mentalno snažni sportisti poseduju nepokolebljivu veru u sebe i određeni stepen arognacije koji im pomaže da veruju da mogu da ostvare sve što zamisle, da veruju da su u stanju da savladaju svaku prepreku koja im se nađe na putu i budu uvereni da će ih njihova želja na kraju dovesti do ostvarenja punog potencijala. Svesni su i da u životu treba da postoji balans i sposobni su da dobro usklade sport sa porodičnim i društvenim životom.
Kada je u pitanju dimenzija trening, mentalno snažni sportisti koriste dugoročne ciljeve kao izvor motivacije, imaju osećaj kontrole nad sredinskim faktorima i konstantno guraju sebe do (preko?) granica fizičke izdržljivosti. Mentalno snažan sportista je u svakom trenutku svestan šta mu je krajnji cilj, priznaje da je umoran ali konstantno podseća sebe da mora da radi naporno ukoliko želi da npr. osvoji olimpijsku medalju.
Ovo su samo neki od faktora zašto je neobhodno jogu uvrstiti profesionalnim sportistima.
Razvijanje mentalne snage je dugotrajan proces koji započinje pre početka bavljenja sportom, traje tokom cele sportske karijere i nastavlja se tokom celog života. Uticaj na razvijanje mentalne snage sportiste imaju njegovi roditelji, trener, drugovi iz tima i vršnjaci i na kraju sportski psiholog.
Budući da je jogijski pristup za vrhunske sportiste vrlo specifičan, zavisno o potrebi spotrista preporučujem privatno, pojedinačno ili u grupi, pod nadzorom trenera kluba, kondicijskog trenera ili neovisno o treninzima kluba.
Autor: Sanja Čolić
