„Ako želite da odgajate dobrog čoveka dozvolite detetu da oseti kišu, da sluša ptice i dotakne zemlju.“
Autor nepoznat
Davno sam čula ovaj citat, i moram da priznam da sam ga sad parafrazirala, ali smatram da je važno da ga čujete, jer u njemu se krije toliko istine.
Nije nepoznanica da se deca najbolje razvijaju u prirodi, ali da napomenem da to važi i za mlađi uzrast. Dakle od 1. do 7. godine, a i na dalje.
Naravno da je bitno i poželjno da deca borave u prirodi na svežem vazduhu u svim godišnjim dobima ali ću ovog puta pisati samo o igrama u leto.
U ovim igrama potrebno je da deca budu pravi mali istraživači, i igre ovog tipa sprečavate samo ako nisu bezbedne. U svim ostalim situacijama potrebno je da se opustite i dopustite detetu da nauči kako svet funkcioniše prirodnim posledicama.
Počeću sa čulom dodira. U prirodi će deca najbolje razvijati dodir ukoliko im dozvolimo da manipulišu prirodnim materijalima (kamenčićima, peskom, zemljom, vodom, grančicama, lišćem…) Bilo da živite na selu i gradu, ovo su najvažnije igre koje treba dopuštati kad god te u mogućnosti. Svi se sećamo pravljenja poslastica od zemlje/peska i cveća. Dodirivanjem prirodnog materijala deca razvijaju osećaj za grubu i finu teksturu, što možemo postići i tako što ćemo brati cveće ili travu.
Za ovaj razvoj imam dve mnogo dobre igre za stopala i ruke:
1. Ruke
Sakupite sve prirodne materijale i imenujte ih. Zamolite dete da zažmuri. Nežno ih dodirujte jednim predmetom a dete treba da pogodi o kom predmetu je reč. Zamenite uloge i opustite se zajedno.
2. Stopala
Pronađite nekoliko posuda i materijala ( grančice, kamenčiće, pesak, vodu…) Na kraju obavežno stavite vodu pa peškir/ tkaninu. Zadatak za dete je da hoda iz posude u posudu. Ukoliko je dete starijeg uzrasta igru možete usložiti tako što će dete zažmuriti a vi ga voditi oko posuda, uz kazivanje neke brojalice. Kada se brojalica završi, dete treba da stavi stopalo u posudu i pogodi šta gazi.
Čulo vida deci može kazati mnogo stvari o svetu koji ga okružuje.
Zato čak i bebama skrećemo pažnju opažanjem nijansi boja. A u prirodi imamo nijanse lišća, cveća… Matematički pojmovi malo, veliko, visoko, nisko…se prvo uočavaju a zatim shvataju. Pronađi zadati predmet u prirodi je nama omiljena igra bilo da smo na izletu ili u kolima. Starijoj deci će biti i zanimljivo i korisno ukoliko im nacrtate pojmove koje treba da pronađu i zaokruže.
Čulo sluha se razvija samo kada deca slušaju prirodne i prave zvuke muzike.
Šalu na stranu priroda i muzički instrumenti su ono što svakako treba da preovladava u predškolskom uzrastu. Čisti tonovi koje nam pruža potok, more, ptice…ali i tišina su najbolje za razvoj čula sluha. Ovu igru, moram da vam priznam smo čitali u knjizi o Nodiju. Ukoliko je potrebno (ako u prirodi ima manje zvukova) pronađite više predmeta koji zveckaju, šuškaju, prave glasne i tihe zvukove. Ova igra se igra slično kao i prethodna. Dete treba da zažmuri i pogodi šta se to čuje. Ukoliko ste baš raspoloženi za igru možete smisliti svoju priču i ubaciti zvukove. Za decu će svakako biti korisna ova igra.
Čulo mirisa je po meni najfiniji osećaj koji razvijamo kod dece i usko je povezan sa osećajem za lepo.
Jednu igru iz mog detinjstva ne propuštam da podelim sa decom. Pronađite biljke/ cveće sa karakterističnim mirisom: nana, kamilica, lavanda, ruža… Pojedinačno ih potopite u vodu i napravite takozvane prirodne parfeme za decu. Pogodi miris igrate isto kao i prethodne igre: zažmurite i pogodite koji miris je u pitanju. Ako vas buni zašto je u ovim igrama bitno da se zažmuri, to je zato što će dete onda biti fokusirano na razvoj jednog čula, i moći će da se smiri/opusti i odvoji bitno od manje bitnog.
Čulo ukusa se u letnjem periodu razvija se u konzumiranju sezonskog voća.
Operite i iseckajte vama dostupno voće. Ubacite i jedno koje dete možda ne voli ili još nije probalo. Ja lično ne volim igre sa hranom koja posle ne može da se pojede, te o njima nikada i ne pišem. Mislim da je jasan razlog. Ali volim dekorisanje voćne salate koje kod dece razvijaju kreativnost. Tako da puštite mašti na volju i na tanjiru ili posudi napravite lice devojčice/dečaka ili šta god dete poželi. Isprobavajte razne ukuse kako bi znali šta je ono što detetu najviše prija. A kada na red dođe da dete proba jednu namirnicu možete igrati igru Pogodi ukus, sa zatvorenim očima. Ovde idemo na rizik, te ukoliko dete ispljune namirnicu, pružite mu maramicu/krpu i ne nastavljajte dalje da insistirate.
Za istraživanje iliti razvoj čula ne zaboravite da nabavite rekvizite poput lupe, dvogleda, kašičica, kantica… i tako igru učinite zanimljivijom i korisnijom.
Autor: Milica Milićević
