Kakvu ulogu ima ishrana, koja je funkcija hrane, šta se događa kada jedemo?
Koji je to, onaj duboki elemenat koji se skriva ispod očiglednog!?
Znamo da je energija Sunca sastavni deo čovekovog života i zdravlja.
Sunce se smatra izuzetno vrelim, ali ono zapravo i nije sve dok energija ne dospe u našu atmosferu. Do tada je sunčeva energija na apsolutnoj nuli poput praznine prostora kroz koji prolazi. Sunčevu energiju osećamo kao toplotu kada energizira molekule u našoj atmosferi i u našim telima.
Tada… Započinje ples života na našoj zemlji!
Cela priča života na ovoj planeti jeste u primanju solarne energije kao jedine koja pogađa našu planetu…ugljeniku koji se pretvara u nutrijente i ponovo kroz svetlosnu energiju vraća nazad u ciklus.
Priča o plesu ugljenika kroz Sunce, biljke, zemlju, naša tela, mitohondrije…priča o otpuštanju i primanju svetlosne energije.
Aktivno tlo na planeti udiše ovu energiju u obliku soli. Ta energija se zatim stavlja u bakterije, koje razgrađuju hranljive materije i stvaraju ugljene hidrate koji su izgrađeni od velikih ugljeničnih lanaca.
Ovi ugljeni hidrati se zatim razgrađuju ponovo od strane bakterija i jednom potrošeni ubacuju se u naš krvotok. Odatle se prenose unutar ljudske ćelije u bakteriju zvanu mitohondrije.
Svaka ljudska ćelija ima čak 2.000 mitohondrija u sebi. Sinergijski radeći sa mikrobiomima u našim telima, ove populacije mitohondrija koriste masti i ugljene hidrate za proizvodnju energije, pretvarajući oba izvora goriva u jedan molekul, Acetil-CoA. Konačno, prolaze kroz Krebsov ciklus, koji prekida ugljenične veze ovih goriva da bi oslobodili energiju u obliku elektrona.
Ugljeni hidrati i masti, jedini izvor goriva za mitohondrija (njima je potpuno svejedno da li će iz masti ili iz ugljenih hidrata izvući energiju) koji su ustvari dugi lanci ugljenika, razbijaju se na acetil koenzim A koji ulazi u Krebsov ciklus za koji kažemo da pravi ATP.
I jeste tačno da pravi, na kraju respiratornog ciklusa.
Podjednako kao što je i rečeno da je gorivo za ljudsku energiju…
Ali u korenu, nije o tome reč već o elektricitetu koji se proizvodi tokom razbijanja tih molekula ugljenika.
Na svakom nivou ovih enzimatskih reakcija u mitohondrijama dešava se otpuštanje elektrona što znači da, u bukvalnom smislu mi uzimamo elektromagnetno polje Sunca.
Čekamo da udari u atmosferu planete, odatle ga prevodimo u ugljene hidrate koji nose moć Sunca…
U našem telu se razgrađuju i tom prilikom se oslobađa elektricitet. Ugljeni hidrati se razbijaju i dolazi do otpuštanja energije u telu u vidu sunčevih zraka…neverovatno zar ne!?
Ako razmišljamo o kubnom centimetru mitohondrija koja proizvodi 10 hiljada putra više elektromagnetne energije nego kubni centimetar Sunca…
Zaključujemo da imamo pravo pravcato nuklearno dešavanje unutar našeg tela koje je efikasnije nego nuklearna fisija odnosno dešava se više događaj fuzije na molekularnom nivou da bi se proizveo ovakav solarni događaj unutar nas.
To polje koje se emituje u nama, prevazilazi fizičko telo!
Možda to može da objasni lekovitost i magičnost koju nosi zagrljaj!?
Sa druge strane možda je sada jasnije zašto imamo tako kompleksnu vezu sa hranom.
Mi proizvodimo energiju unutar nas, mitohondrije je proizvode…zemljište, mikrobiom, sve komunicira, koristi, prevodi,uzima, daje…energiju!
Naše telo zrači sunčevom energijom. Što je veći energetski potencijal naše hrane, svetlije osvetljavamo svet oko sebe.
Hrana, a ne farmacija je temelj i budućnost ljudskog zdravlja i zdravstvene zaštite.
Autor: Marina Francišković
