U prethodnom tekstu smo objasnili šta je Joga terapija. Joga terapija počinje sa dijagnostikom.
Dijagnostika u joga terapiji ne podrazumeva da se dijagnostikuje problem (bolest), već podrazumeva dijagnostiku stanja kompletne osobe.
Dijagnoza kod joga terapije postavlja se kombinacijom tri načina: Prashna – postavljanje pitanja, Sparsha – dodirivanje (pulsna dijagnostika) i Darshana – posmatranje.
Prashna – postavljanje pitanja:
Dijagnostička metoda postavljanja pitanja vrši se pomoću prilagođenog upitnika koji sadrži: osnovne podatke o osobi, telesnoj građi, dnevnoj rutini, načinu i dinamici zadovoljavanja osnovnih potreba, ishrane, spavanja, fizičkog vežbanja, zdravstvenim tegobama, korišćenju alkohola, cigareta, lekova i sl. Poseban deo upitnika posvećen je ženama i stanju tokom trudnoće ili menstrualnog ciklusa.
Sparsha – dodirivanje (pulsna dijagnostika):
Pomoću pulsne dijagnostike terapeut detektuje stanja i odnose tri doše (Vata, Pita i Kapha). Tri doše su osnovni bioprogrami kod svakog čoveka. Oni određuju aktuelnu situaciju u duhu i telu, njegov trenutni način funkcionisanja, stanje organizma i moguće bolesti.
Sa druge strane, one određuju konstituciju čoveka, njegova urođena svojstva duha i tela, sposobnosti i talente, građu tela i ponašanje.
Dodirivanjem pulsa terapeut posmatra prakriti – konstituciju sa kojom je čovek rođen i vikriti – otklon doša od prakriti (razlika između stanja doša kada je čovek rođen i trenutne situacije). Ta razlika ukazuje na poremećaj stanja doša i moguće ili potencijalne bolesti. Na dugotrajni poremećaj jedne ili više doša utiče ponašanje, način života, posao, ishrana, stres, i sl.
Darshana – posmatranje:
Terapeut posmatra stanje tela – položaj, držanje, simetriju, nedostatke. Posmatra se odnos pojedinih delova tela u različitim joga položajima, naročito kičmeni stub, udovi i zglobovi. U metodu Darshana spada i posmatranje stanja jezika, očiju i noktiju na prstima ruku
Pored ove tri metode može se uraditi i jogička dijagnostika daha.
S obzirom da je za joga terapiju važno ovladati funkcijama prana i apana vayua, jedno do dijagnostičkih sredstava je i analiza disanja u svim delovima tela.
Na osnovu iskustva tela može se razumeti kretanje prane i apane. Ako nema kretanja prane i apane u nekim delovima tela tu postoji blokada vayua. Potrebno je osetiti kakav je kvalitet vayua u svim delovima tela.
Moguća metoda dijagnostike u joga terapiji je i dijagnostika sa stanovišta osam udova yoge Maharishi Patanđalija (Yama, Niyama, Asana, Pranayama, Pratyahara, Dharana, Dhyan, Samadhi).
Ova metoda se može podvesti i pod Prashnu, odnosno, postavljanje pitanja koje se tiču života pojedinca u odnosu na svaki od osam udova joge, a naročito na načela Yame i Niyame.
Nakon što se dijagnostifikuje stanje i odredi individualni terapijski pristup joge, a pre nego što se osobi da savet, potrebno je uzeti u obzir i sledeća područja:
1. Vayas – starost
2. Karma – profesija
3. Artha – materijalno blagostanje osobe
4. Šruta – znanje
5. Abhijana – porodični život
6. Jnana – inteligenciju i mogućnost razumevanja
7. Vairagya – nevezanost.
Pored toga, treba uzeti u obzir i cilj sa kojim je osoba tražila pomoć joga terapeuta, da li želi terapeutski pristup u svrhu fitnesa (fizičkog stanja), izlečenja od bolesti (strukturalnih ili funkcionalnih) ili duhovnog napretka.
Nakon upotrebe navedenih dijagnostičkih metoda, uzimajući u obzir sve navedene parametre, terapeut daje svoje mišljenje sa obrazloženjem.
Na osnovu mišljenja sačinjava individualni program joga terapije koji se može sastojati od vežbi asana (joga položaja), pranayama (joga disanja), meditacije, shatkarmi (vežbe čišćenja u jogi), preporuku prilagođene ishrane, dnevne, sezonske ili godišnje rutine i sl, a sve u skladu sa onim što se smatra da je prikladno za konkretnu osobu.
Autor: Željko Mojsilović
