Insulinska rezistencija predstavlja sve češći problem s kojim se ljudi danas suočavaju. Insulin pomaže ćelijama da apsorbuju i koriste glukozu, I pretvore je u energiju. Insulinska rezistencija nastaje kada telo nije u stanju da , pravilno, koristi insulin koji proizvodi. Ona može izazvati nastanak preddijabetesa, dijabetesa i niza drugih zdravstvenih problema.
Svakodnevno se povećava broj ljudi koji pate od dijabetesa. Procenjuje se da će se broj obolelih udvostručiti u narednih 25 godina. Brojke će se kretati od oko 190 do 325 miliona, ako nešto ne uradimo u vezi toga.
Dobra vest je da je moguće sprečiti dijabetes i prirodno stabilizovati šećer u krvi putem promene ishrane i načina života. Prvi korak za sprečavanje i preokretanje preddijabetesa i dijabetesa predstavlja poboljšanje osetljivosti na insulin i stabilizacija šećera u krvi. U ovom, tekstu naučićete koja je uloga insulina u vašem telu, šta je to insulinska rezistencija, šta je uzrokuje, koji su njeni simptomi i kako se dijagnostifikuje. Naučićete šta je preddijabetes i koji različiti oblici dijabetesa postoje i kako utiču na vaše telo. Naučićete i 10 načina da prirodno stabilizujete šećer u krvi, jednostavnim, prehrambenim i životnim strategijama, i odredjenom suplementacijom.
Uloga insulina u telu
Insulin je veoma važan hormon, koga proizvodi pankreas. On omogućava ćelijama da apsorbuju i koriste glukozu, kako bi proizvele potrebnu energiju u vidu ATP-a. Vaše telo dobija glukozu iz hrane koju jedete. Dok jedete, nivo glukoze u krvi, poznat i kao šećer u krvi, raste. Pankreas oslobađa insulin, koji vam pomaže da smanjite i stabilizujete šećer u krvi.
Šta je insulinska rezistencija?
Kada mišići, masne ćelije i jetra ne reaguju pravilno na insulin i nisu u stanju da lako apsorbuju glukozu iz krvi, kao rezultat, pankreas proizvodi sve više insulina, kako bi pomogao glukozi da uđe u ćelije.Međutim, beta ćelije, koje proizvode insulin u pankreasu, nisu u stanju da isprate naglo povećanje zahteva za insulinom . Nivo glukoze u krvi raste, što dovodi do ozbiljnijih zdravstvenih problema uključujući preddijabetes i dijabetes tipa 2. Insulinska rezistencija može tinjati u organizmu godinama, bez značajnih simptoma. Održavanje izbalansiranih nivoa insulina važno je za sveukupno zdravlje i dobrobit. Problemi nastaju kada je nivo insulina previsok ili prenizak. Ako imate previše insulina, višak se taloži u krvi. Ako imate prenizak nivo insulina, raste nivo šećera u krvi. I jedna i druga sitacija dovode do oštećenja organa u organizmu.
Nizak nivo insulina je uobičajan za osobe sa dijabetesom tipa I, dok je visok nivo insulina znak insulinske rezistencije, preddijabetesa i dijabetesa tipa 2. Insulinska rezistencija povećava vaš rizik od preddijabetesa koji je preteča dijabetesa tipa 2.
Previše insulina podstiče hronične upale, gojaznost, visok nivo masti u krvi i hipertenziju. Povećava rizik od bolesti srca i smanjuje kognitivne sposobnosti. Šta to konkretno znači? Znači, da vaš pakreas radi u turbo modu, kako bi proizveo sve veće količine insulina.
Posle nekog vremena , dolazi do zamora materijala, i pankreas posustaje. Pošto sada nema više dovoljnih količina insulina koje bi ubacile šećer u ćelije, njeni nivoi u krvi rastu, nastaje preddijabetes, i bez odgovarajućih promena ishrane i načina života, na kraju dijabetes tipa 2.
Zato je jako važno, biti osetljiv na insulin. Osetljivost na insulin može sniziti upalu, pomoći u gubitku masti, smanjiti skokove šećera u krvi, umanjiti rizik od bolesti i smanjiti rizik od pada kognitivnih sposobnosti.
Zašto ćelije postaju rezistentne ili otporne na insulin?
Tačni uzroci insulinske rezistencije još uvek nisu u potpunosti razjašnjeni, međutim, postoje neki dobro poznati faktori koji mogu dovesti do njenog razvoja.
Otpornost na insulin se razvija ako imate:
- Visok nivo insulina koji cirkuliše u krvi
- Visok nivo upale u vašem telu
- Višak masnoće u pankreasu i jetri
Faktori koji mogu povećati rizik od insulinske rezistencije, takodje, uključuju:
- Prekomernu težinu i gojaznost
- Ishranu sa puno šećera, puno prostih ugljenih-hidrata i previše kalorija
- Stacionarni način života
- Hronični stress
- Pušenje
- Povišeni krvni pritisak
- Loš san
- Korišćenje steroida, tokom dužeg perioda
- Bolest policističnih jajnika ili Cushingova bolest
Simptomi povezani sa insulinskom rezistencijom
Prema centrima za kontrolu i prevenciju bolesti , skoro 90% ljudi koji imaju preddijabetes, ne zna da ima insulinsku rezistenciju. Zbog toga je posebno važno znati simptome i znakove koji su sa njom povezani.
U ove simptome spadju:
- Umor
- Letargija
- Pojačana glad
- Poteškoće u koncentraciji
- Debljanje, posebno oko srednjeg dela trupa
- Povišen krvni pritisak
- Visok nivo holesterola
- Zatamnjene promene na koži
Dijagnostifikovanje insulinske rezistencije
Lekari retko rade testiranje na insulinsku rezistenciju, međutim koriste razne analize krvi kako bi utvrdili da li neko ima preddijabetes ili dijabetes, uključujući:
- Hemoglobin A1C test
- Nivo glukoze u krvi pri gladovanju (FPG)
- Oralni test opterećenja glukozom (OGTT)
Lekari najčešće upućuju na FPG test ili A1C test kako bi proverili da li postoji preddijabetes. Iako redje, neki lekari mogu da koriste OGTT test. OGTT je teže primenjivati i skuplji je. I FPG i OGTT pokazuju nivo glukoze u krvi tokom ispitivanja, dok A1C pokazuje prosečne nivoe glukoze u krvi tokom 3 meseca, pre testa. A1C test je manje osetljiv od FPG i OGTT. Budući da može da propusti predijabetes, možda će biti korisno dobiti i A1C test i OGTT.
Test HemoglobinA1C meri prosečnu koncentraciju glukoze u plazmi specifičnog oblika hemoglobina ili crvenih krvnih zrnaca tokom perioda od 3 meseca. Kada je hemoglobin izložen glukozi u plazmi, događa se reakcija glikacije. Kako se povećava šećer u krvi, tako se povećava i glikovani hemoglobin .
- Normalni rezultat testa: Zdrav nivo nivoa HbA1C je ispod 5,6 procenata. Većina praktičara funkcionalne i holističke medicine više vole da vide nivoe ispod 5,4 posto.
- Stanje preddijabetesa: Nivoi HbA1C između 5,7 i 6,5 posto.
- Stanje dijabetesa: Nivoi HbA1C preko 6,5 posto. je dijagnoza dijabetesa.
Test nivoa glukoze u krvi pri gladovanju (FPG) meri nivoe šećera u krvi nakon najmanje 8 sati izbegavanja bilo koje hrane ili pića. Lekari savjetuju da preskočite večeru i doručak pre nego što se uradi test.
- Normalni rezultat testa: Manje od 100 mg po dl krvi smatra se normalnim, mada praktičari funkcionalne i holističke medicine više vole da taj broj bude ispod 90 mg po dl krvi.
- Stanje preddijabetesa: Između 100 i 126 mg po decilitru krvi.
- Stanje dijabetesa: Preko 126 mg po dl krvi.
Oralni test opterećenja glukozom (OGTT) meri odgovor na glukozno opterećenje. Potrebno je, prvo, izbegavati hranu i piće, kao i kod FPG test. Nakon toga, pacijentu se daje izmerena doza rastvora glukoze (75 grama za odrasle) koju treba da konzumira u roku od 5 minuta. Glukoza u krvi se meri neposredno nakon konzumiranja rastvora, kao i dva sata posle toga. Vrši se jedno ili dva merenja. OGTT može identifikovati probleme mnogo pre nego što se pojave u klasičnom FPG testu. OGTT je takođe fantastično sredstvo za dijagnozu gestacijskog dijabetesa koji se može razviti tokom trudnoće.
Normalni rezultat testa: kada se posle 2 sata vrednost glukoze spusti ispod 7,8 mmol po litru krvi.
Stanje preddijabetesa: ukoliko su vrednosti glukoze u krvi nakon 2 sata 7.8mmol/L do 11,1 mmol/L.
Stanje dijabetesa: utvrđuje se kada su vrednosti glukoze u krvi. nakon 2 sata (120 minuta) Ogtt testa, veće od 11,1 mmol/L.
Nastaviće se…
Autor: Miloš Stojaković
