Prethodnih godinu i nešto dana, pod dejstvom pandemije mnogo toga je izašlo na videlo. Ili bi trebalo da jeste. Neke od životnih navika koje smo imali pokazale su se kao nepotrebne i nekorisne i potrebno ih je zameniti drugima. Tako je i sa poslom kojim se veliki broj ljudi bavi. Mnogi bi trebali da postave sebi pitanje – Da li se bave pravim poslom ili se bave nekim poslom samo da bi zaradili novac?
Još je devedesetih godina prošlog veka agencija Galup počela da istražuje nivo posvećenosti zaposlenih prema poslu i prema poslodavcu. Brojevi su bili zapanjujuće niski. Njihovo istraživanje je pokazalo da je otprilike jedan od pet zaposlenih u Americi bio zaista posvećen poslu koji radi. Ovo su stari podaci a prema procenama na svetskom nivou, još su katastrofalniji.
A kakva je situacija kod vas?
Da li se svako jutro budite i mrzite sebe zato što idete da radite nešto tek da bi ste zaradili za život? Ili idete da radite nešto zato što se to od vas očekuje?
Da, da… već vas vidim kako se preznojavate zbog same pomisli da se bavite nečim što vas toliko izluđuje, samo da bi ste zaradili novac. A vidim i vas, koji čitate ovaj članak u nadi da će vam pomoći da promenite nešto, jer nemate stalni posao.
Potpuno vas razumem jer bio sam u koži i vas koji se gnušate okolnosti pod kojima radite svoj posao, ali i vas koji sedite i čekate da se nešto desi. Pa evo, probaću da dam ideju i jednima i drugima.
Dakle, predočiću vam niz jednostavnih pitanja. Na neka ću vam ponuditi odgovore, mada, siguran sam da ih vi već znate, samo je potrebno da zavirite u svoju dušu i sve će vam biti jasno. Pitanja pročitajte pažljivo, dobro bi bilo i više puta. I nemojte meriti vreme. Ovo nije test inteligencije ili prijemni ispit. Pitanja su od egzistencijalnog značaja, i dajte im dovoljno vremena da se ugrade u vaše biće. To je jedini način da dođete do pravog odgovora.
Pa evo, slede pitanja za srećne nesrećnike koji imaju posao, ali ne znaju šta sa sobom na takvom poslu, ali istovremeno i za one koji se ubiše od sedenja u kući i pokušaja da nađu sebe u nečemu.
– Da li radite posao ili posao radi vas?
– Da li radite da bi ste zaradili novac, ili novac dobijate na raspolaganje da bi ste što kvalitetnije obavljali posao?
– Radite li jedan posao koji vam dnevno uzima mnogo vremena i iscrpljuje vas, ili radite više poslova koji svaki po sebi ne uzima mnogo vremena u toku dana, ali vam svaki od njih predstavlja zadovoljstvo i razbija monotoniju?
– Radite li posao sa pola mozga? Kojom polovinom ga radite i čemu vam onda služi druga polovina?
– Radite li ono što volite ili ono što se od vas očekuje?
– Radite li vaš posao ili zauzimate nekome mesto radeći njegov? U vezi sa time, znate li koji je vaš posao i zašto onda, zaboga, radite tuđi?
– Cenite li svoj rad i znate li da ga naplatite?
– Ako nemate posao, zbog čega ga nemate? Jesu li samo spoljašnji, socijalno-ekonomski faktori uzrok tome?
– Da li su vam poznati vaši potencijali i šta im smeta da se ispolje u punoj meri?
– Imate li razloga da se prihvatite baš svakog posla koji vam naleti, ili ste dovoljno hrabri da stvorite sebi uslove za vaš posao?
O da, lista je podugačka! I nije konačna, to vam je jasno već na prvo čitanje. Odgovora na svako pitanje može biti više, zavisi od vaših uverenja i dosadašnjeg životnog iskustva. Kao što sam već rekao, nije mi namera da vam dajem odgovore na sva pitanja, niti da vam nudim gotova rešenja. Za to ste sposobni i vi sami, samo vas treba podstaći na razmišljanje. E, to već imam nameru. To je jedan od mojih poslova.
Tek 3% stanovnika planete Zemlje se bavi sopstvenim poslom, uživa u njemu i od njega gradi život iz snova. Onih preostalih 97% učestvuje u stvaranju života iz snova ljudi, koji su među onih prvih 3% . Šta kažete na ovo?
U ovom trenutku hteo bih da razjasnim termin „moj“ odnosno „vaš“ posao. Najčešće, od malih nogu, naučimo da radimo ono što se od nas očekuje, odnosno, privlačimo pažnju na sebe i svoje potrebe, radeći ono što nam ne prija ili barem na način koji nam ne prija. Takav jedan emotivno-fizički obrazac ponavljamo i tokom školovanja a nastavljamo ga i onda kad dođe vreme da se pokažemo kao „odrasli, zreli i ozbiljni ljudi, sposobni da zarađuju novac i hrane porodicu“.
E sad, neko bi mogao da mi postavi pitanje: Pa šta tu ne valja? I kakve to sada ima veze sa mojim poslom?
Da budem jasan i otvoren – u takvom pristupu ništa ne valja. Ponašajući se onako kako se od nas očekuje, gubimo veliki deo kreativnosti koja nam je data kao duši otelotvorenoj u ljudskom biću.
Već mogu da pretpostavim koje su sledeće replike na ovo što sam izneo. Reći ćete da je novac neophodan za život, da se računi za komunalije i rate za kredite moraju platiti, da deci trebaju nove patike… Pa naravno, ja to ni ne sporim. Međutim, želim da vas navedem da razmišljate o nekoliko stvari, koje su uzrok mnogih stresnih situacija a koje se kasnije ispoljavaju kroz širok spektar bolesti.
Kao prvo, veliki broj ljudi, na žalost čak i onih koji sebe vide kao „duhovne“ a i ja sam bio među njima, novac smatra nečim što se u najblažem može nazvati nužnim zlom. Odatle proističe uobičajen i negativan stav da ga „moramo imati po bilo koju cenu“ a da je jedini legalan način kojim to postižemo, radeći bilo koji posao, jer pobogu, kriza je mora se nešto raditi. Iz ovoga sledi, da smo spremni na mnogo toga samo da bi smo takav posao pronašli i zadržali. Spremni smo na mnoge „neljudske“ oblike ponašanja kako prema sebi tako i prema drugima.
Da ne dužim mnogo sa kritikama, mnoge su knjige napisane na ovu temu. Koji je moj konkretan stav i predlog kako da se izađe iz ovog vrzinog kola? Pa jednostavno, potrebno je probuditi onog kreativca koji spava u svakome od nas i doći do toga koji je to posao koji nam „leži“ , kojim smo zadovoljni i koji možemo da radimo punog srca na takav način da činimo korist i sebi i drugima. I ne samo jedan, možda čak i više poslova kojima ćemo upotpuniti vreme koje nam je na raspolaganju.
Sledeće pitanje, od ključnog značaja je – Kako shvatiti koji je to autentičan „vaš“ posao? Shvatite da one stvari koje najčešće radite iz ljubavi, zadovoljstva ili hobija, van radnog vremena, možda upravo i jesu ono što nazivam „vaš posao“. Ili su barem njegova naznaka. Ali da bi smo to konkretno i utvrdili, opisaću vam jednostavnu vežbu.
Sedite ili lezite udobno, dišite lagano i opustite se. Zamislite da raspolažete sa onoliko novca koliko vam je potrebno da ugodite sebi baš u svemu. Dakle, nemate nikakvih egzistencijalnih problema i možete da radite ono što vas čini srećnim. Šta bi to bilo? Može biti jedna ili više aktivnosti. Zabeležite ih negde da bi ste mogli da ih razradite kao ideju.
Ključ je upravo u tome, da radite ono što vas čini srećnim, zadovoljnim i zahvalnim za takvu mogućnost. Ukoliko se sada nađete u čudu jer zaista ne možete da se setite šta bi to moglo da bude, verujte da niste usamljeni u tome i vrlo ste blizu toga da vam predstoji buđenje.
Nekada su naši potencijali veoma blizu površine svesti, i vrlo brzo isplivaju, prikažu se. Međutim, oni koji su duboko i dugotrajno potiskivani, nedaćama, nepoverenjem, strahovima, oni se najteže ispoljavaju. Setite se koliko je teško probuditi čoveka koji spava dubokim snom. E, pa to je isto i sa našim potencijalima. Najčešće je potrebno da nas neko ili nešto dobro prodrma, a veoma često i više puta.
U tom smislu, postaviću vam još nekoliko pitanja koja će sigurno pomoći da shvatite koji je vaš posao i zašto baš on.
Dakle, upitajte sebe:
– Za šta me je to život do sada pripremao?
– Čime sam u trenucima najvećeg nadahnuća pomogao drugima?
– Kako time mogu da budem od koristi što većem broju ljudi?
Kada dođete do odgovora koji će u vama probuditi strast, znaćete da je to naš pravi posao. Tada će se ukoliko to poželite i zatražite, ceo Univerzum pokrenuti da vam omogući da ga obavljate na najbolji mogući način.
Sada, kada ste shvatili koji je vaš posao i kada ste „probudili džina u sebi“ krenite u jednu malo racionalniju analizu. Istražite šta vam je sve potrebno da bi ste se bavili takvim poslom. Naravno, analizom obuhvatite sva ona materijalna sredstva koja su neophodna, ali i vaše sposobnosti. U analizu uključite sve vaše snage ali i slabosti. Takođe i sve mogućnosti koje vam daju prednost ali i nedostatke koje mogu dovesti do neuspeha.
I hrabro dalje. Ne plašite se sebi da priznate da niste baš u mogućnosti da sve obezbedite, odnosno da vam nedostaju neke sposobnosti koje su neophodne u pojedinim segmentima. Sticanje svih onih sredstava neophodnih za obavljanje vašeg posla, kako onih materijalnih, tako i nematerijalnih, sticanjem novih saznanja ili usavršavanjem postojećih, deo su jednog velikog procesa koji se zove – život.
Ukoliko se Bog odlučio da vam podari određene sposobnosti, to znači da on veruje u vas, više nego vi sami sebi u ovom trenutku. I ukoliko vam je darovao određene potencijale, daće vam i resurse da ih ispoljite.
Na vama je jedino da otkrijete a još važnije, da priznate sebi ko ste i za šta ste sposobni. Verujte da uvek postoje ljudi kojima ćete biti potrebni, baš sa vašim potencijalima i vašim poslom. Zato, hrabro napred.
Autor: Denis Tomović
