Naš mentalitet ratnika naveo nas je da sebe posmatramo izvan prirode, kao nešto odvojeno.
Stav, kako moramo da se borimo protiv prirode da bi opstali je doveo celokupnu planetu, a ujedno i nas same do kolapsa na svim nivoima i u svim segmentima.
Rat koji decenijama vodimo protiv mikroorganizama nas ubija.
Mikrobi koje uništavamo su direktna veza između našeg tela i Zemlje.
Dramatičan porast bolesti koje trenutno doživljavamo simptom je narušenog zdravlja naše planete.
Taj borbeni mentalitet takođe je doveo do još jedne greške gde se urođeni imuni sistem opisuje kao zaštitna barijera koja nas razdvaja i štiti od pretnji prirode. Kad uzmete u obzir da je više od polovine ljudskog genoma virusno genetskog porekla, morate se zapitati koliko je ova pretnja značajna i da li uopšte postoji.
Naša sposobnost interakcije sa prirodom na biološkom nivou je najvažnija za naše preživljavanje. Urođeni imuni sistem se ne bori protiv prirode, to je inteligentan, dinamičan, živi mehanizam koji nas povezuje sa prirodom i održava u uravnoteženom odnosu sa prirodom promovišući biodiverzitet a ne eliminišući ga.
Moramo koegzistirati sa mikroorganizmima koji nas okružuju u cilju ravnoteže između zaštite i adaptacije.
Ne stojimo zasebno u celokupnoj ovoj kreaciji zvanoj planeta Zemlja…naprotiv, isprepleteni smo sa svime što nas okružuje.
Ljudi, životinje, sve na ovoj planeti konstantno izbacuje iz sebe genetičke informacije u vidu makro Rnk (virusi) I mikro Rnk (mi)
To sve čini i stvara svet u kojem živimo !
Mikro Rnk je naredna generacija epigenetike.
Gen je segment DNK koji će napraviti protein. Jedan gen može da napravi 200 različitih proteina u zavisnosti od informacija koju dobija od mikro RNK.
Ljudska vrsta ima svega oko 20. 000 gena koja mogu da naprave 4 miliona različitih tela.
Preko 90% DNK prozvana je otpadom jer se smatralo da ničemu ne služi kao i crna rupa u svemiru.
Međutim, vremenom se ustanovilo da ona ustvari reguliše onih 20. 000 gena.
Svaka traka te DNK nazvane otpadom, pravi mikroRnk koja ulazi u krvotok i ćelije funkcioniše kao prekidač koji uključuje ili isključuje ponašanje gena.
Preko 90% Dnk ne pravi gen koji pravi protein, već pravi male čestice zvane mikroRnk.
One se stalno kreću i mi stalno razmenjujemo mikro RNK sa okolinom (objašnjenje za parove koji nakon dugo vremena počinju da liče jedno na drugo, vlasnik psa i pas itd )
15% tih prekidača koji uključuju ili isključuju pojedino ponašanje gena, nije od nas već od bakterija u crevima i bakterija koje dišemo.
Drugih 15% je od gljivica.
5% je od hrane koju jedemo.
Drugim rečima…30% svih prekidača za uključenje ili isključenje koji determinišu koji gen će proizvesti koji protein i ne potiče od ljudi!!!!!
Sve to sedi za tipkama našeg klavira koji čini svega 20 000 gena što nam govori koliko smo plastični, elastični i svemoćni.
Gradimo se svake sekunde a sve to u zavisnosti od informacija okoline!
To nam govori da je DNK samo masa potencijala, ali nije definicija života!
Nešto drugo donosi odluke!
Okolina je ta koja programira gen da pravi različita tela. Okolina je kralj u ovoj igri !!!
Možda time možemo da objasnimo kako je kolaps prirode povezan sa kolapsom našeg zdravlja.
Nije svejedno na koji način se ophodimo prema prirodi.
Streilizacijom i toksinima smo doveli prirodu do kolapsa što se neminovno odrazilo i na naše zdravstveno stanje.
Ako se osvrnemo oko sebe ugledaćemo čitav dijapazon hroničnih bolesti poput depresije, anksioznosti, autoimmunih bolesti, metaboličkih bolesti, kancera i dr.
To nisu genetske bolesti…
Nešto se dogodilo sa našom okolinom, sa vazduhom koji dišemo, hranom koju jedemo, zemljištem, vodom…što je prouzorkovalo narušavanje naše sposobnosti adaptacije na planeti gde živimo.
Ako poredimo vrste bakterija, gljivica, parazita,virusa sa nama…mi smo algoritmično nadbrojani tim nedvidljivim svetom… Iz tog bazena gena dolaze informacije koje grade proteine koji će biti naša hrana, naše telo,život.
Autor: Marina Francišković
