Ovde možete pročitati prvi deo teksta – Strah od inverzija.
U duhu prethodnog teksta nastavljamo i sad, pisaću o svom iskustvu u inverzijama i kako sam uspela da pobedim strah. Potrebno je da prvo u kontrolisanim uslovima vežbamo padove, kako bi naučeno mogli da primenimo na sred sobe.
Meni su padovi najviše pomogli da odagnam strah! Učila sam kako da padnem u kolut, u most, na stranu… Namerno
sam padala iz stoja na glavi na sve moguće i nemoguće načine okružena gomilom jastuka. Zaletala sam se u stoj i nebrojano puta pala na leđa.
Sve te modrice mi nisu predstavljale problem, jer problem je bio neosnovani strah!
Takođe imajte na umu da bezbednije da vam u stoju asistira neko ko ima iskustva, nego da radite sami uza zid.
Potrebno je da imate dovoljno snage za položaj, jer ako aktivirate mišiće bićete lakši, samim tim i pad ce biti blaži. Fleksibilnost je takođe veoma poželjna, ali u jogi je vežbačima snaga obično veća manjkavost.
Kad naučimo da padamo, korak dva je da se fokusiramo na dah. Čak i ako uđemo u položaj i održimo se u njemu,
možemo osećati ubrzano lupanje srca, grč u telu… Sve su to fizicke reakcije na strah koje možemo da prebrodimo
prostim produbljivanjem daha! Time ćemo umiriti nervni sistem i uz dovoljno vežbe taj strašan položaj će postati
prijatan.
Treći korak je da vežbamo ulazak sa što više kontrole. Nisam za to da se bacamo u položaj, međutim ako osoba ima dovoljno snage, ali ne i fleksibilnosti moraće bar malo da se odgurne i to je sasvim u redu. Kroz vreme je poželjno da radimo na slabim tačkama i da uspostavljamo kontrolu nad pokretima, čime ćemo znatno redukovati mogućnost povrede.
Ponekad se susrećem sa osobama koje imaju strah da uopšte prebace težinu na glavu.
U tom slučaju Sasankasana je izuzetan položaj, (sedite na pete, stavite teme na pod i prebacite težinu na glavu odvajajući sedalni deo od peta), jer osoba sama dozira kolika težine će prebaciti na glavu i mogućnost povrede praktično ne postoji.
Svaka osoba ima neku svoju priču i kad su inverzije u pitanju moramo imati inidividualan pristup. Ovde sam podelila svoje licno iskustvo, način na koji sam prebrodila strah u tri duga koraka.
Moje putovanje kroz inverzije se još nije završilo, ali sa svakim novim odlaskom na prostirku bogatija sam za još jedno iskustvo. Sva ta iskustva čine da uspostavljam sve veću i veću kontrolu nad svojim telom i umom i time lakše uviđam šta je to što me koči u datom momentu i na čemu treba da radim.
Inverzije su povezane sa promenom percepcije, sagledanjem stvari iz drugog ugla, ispoljavanjem kreativnosti tako da čak i sam ulazak u položaj zahteva da izađemo iz zone komfora i budemo otvorenog uma.
Svako dobro! Uživajte!
