Ovu temu pokrećem prvenstveno zato što sam prva koja se dugo borila sa strahom od inverzija u jogi. Dugo sam mislila kako sam jedina koja ima neosnovan strah.
Bojala sam se da ću pasti i slomiti vrat, ako uradim stoj na glavi(Shirshasan).
To je išlo toliko daleko da bih plakala u panici ukoliko bih samo pokušala da se podignem u stoj.
Međutim kad sam počela da držim časove joge shvatila sam da mnogi ljudi dele isti strah. Neki manje, neki više.
Neki ljudi ga brzo prebrode, neke muči duže. Ono što je meni posebno zanimljivo jeste da je svaki od tih vezbača donekle svestan da strah od inverzija nema nikakvu osnovu, ali fizička reakcija je tu i naprosto je nemoguće raditi položaj u takvom stanju.
Hajde da uzmemo za primer Shirshasan u najgorem scenariju. Ukoliko padamo leđima ka podu, refleksivno ćemo ići bradom ka grudima i prebaciti se u kolut. Ukoliko nezgrapno padnemo dobro ćemo udariti leđa, možda će nam taj udarac izbiti sav vazduh iz pluća, pa nećemo moći da nadišemo u prvih par sekundi. To je jedan scenario kada je reč o položaju inverzija.
Realno je da ćemo pritom pričkiniti koji prst, što mogu iz iskustva reći da mi je bilo najbolnije u celom procesu. Scenario koji sam upravo opisala je na sred sobe bez zida, sledeći scenario je sa zidom.
Kad krenemo u kolut, telo uvek kreće u kolut, još nikog nisam videla da ima drugačiji refleks. Nemamo prostor da se skotrljamo. Tako da možemo dovesti vrat u neugodan položaj dok se ne iskobeljamo. Međutim čitava drama će se u najgorem slučaju završiti sa ušinutim vratom što prolazi samo od sebe za najduže dva-tri dana. Sa masažom ta vrsta spazma moze momentalno da se otkloni.
Manje dramatični padovi su na stranu ili kad pokušavamo da „spasimo“ stoj na glavi. Umesto da se skotrljamo u kolut vratimo noge nazad i dobro udarimo nogama o pod.
Međutim, uvek je bolja varijanta ne opirati se padu jer ako se opiremo veća je mogućnost da ćemo istegnuti ili zgrčiti neki mišić. Najčešće mišići leđa budu na meti.
Zašto pišem o svemu ovom? Iz prostog razloga što želim da vam predočim čega realno treba da se plašite, jer mi ćemo se svakako plašiti položaja, ali ako se već plašimo, hajde da se plašimo onog što je realno…
Neminovno je da će se nekad desiti pad ukoliko se redovno radi položaj, čak i ako ste uvežbani uvek postoji mogućnost pada.
Zato u svakom trenutku, naročito ako imamo paničnu reakciju na inverzije, treba da radimo položaj u najbezbednijim mogućim uslovima.
U drugom delu ću pisati kojim metodama sam uspela da odagnam strah. Svako dobro! Uživajte!
Autor: Sanja Stojšin
