Kafa je ono čime započinjem dan. Za mene poseban ritual, jedan od punjača pozitivom. Reset, pauza, razlog za još jednu cigaretu.
Ova čudnovata biljka prešla je put od Afrike do Arabije, praćena pričama i mirisom. Na kraju stigla u Evropu, i tada nazivana arapskim vinom.
Opojni i mistični napitak postao je povod raznih okupljanja u središtima javnog života, izgovor za tračeve i zavere. Tema nekih kniga i zabrana. Savršeni opis kafe dao je veliki državnik Taleran: “Crna kao vrag, vruća kao pakao, čista kao andjeo i slatka kao ljubav”.
I danas omiljena, za mnoge jedan deo dana, za neke izgovor ili povod.
Reč “kafa” ima hiljadu značenja. Kada mi drugarica postavi pitanje: “Hoćemo li na kafu?” jasno je i meni i njoj. Narednih dva do tri sata jedna drugoj prepričavaćemo sve što se dogodilo od juče, kada smo se rastale posle brzinske kafe izmedju posla i treninga.
Nekoliko pametnih saveta, ponovljenih zaključaka na temu života, analiza nekog ” bivšeg” koga se onako slučajno setimo u sredini priče, obećanja: nikada više, za grešku koju smo već toliko puta ponovile i opet ćemo.
Novih, uzbudljivih planova za sutra: Šetnja zvana krug oko Ade i naravno kafica posle toga! Planovi za putovanja u bojama peska, neba i flamingosa, koji će opet, malo pričekati, ali če se sigurno desiti.
Poziv na kafu u formi poruke… tik-tik (zvuk na telefonu)…poruka koju sam priželjkivala, od muškarca mog života, ili još jednog promašaja…ne znam, ali saznaću.
Ja nasmejana, kosa upravo isfenirana, manikir uradjen juče. Garderoba savršena, opuštena. Sve unapred isplanirano. Bašta nekog fensi lokala, jer se potrudio da ostavi utisak, onaj prvi.
On priča, ja ga pola ne čujem jer proučavam svaki njegov pokret, treptaj. Konstatujem da ima negovane šake i divne zube i milim da sam se zaljubila, opet i da je baš on onaj pravi, opet i sve je baš onako kako sam zamišljala…opet!
Desi se, ponekad da me iznenadi poziv nekog mi dragog, ali već odavno prošlog lika iz mog života. Neko me se iz nekog razloga setio… neka prošla ljubav, drugarica koja je odavno to prestala da bude, daleki rodjak kome treba kontakt nekog direktora i veza za papire…
Sve to uz poziv na obaveznu kafu koja se desi ili ne desi, u zavisnosti koliko smo ustvari hteli da se vidimo i koliko jedni drugima trebamo.
Pamtim, iz detinjstva on a komšijska i porodična okupljanja, uvek propraćena kafom dobrodošlice, bogatom trpezom i mnogo nebitnih informacija.
I dok neko od učesnika tog skupa daje svoje mišljenje na političke teme, jedna tetka proriče budućnost iz šolje tek popijene, takozvane turske kafe.
Oduži se to druženje. Hrana se pojela, prazne čaše i flaše na stolu, niko da krene prvi i onda keva, već iskusno opet ponudi kafu, ovoga puta onu za odlazak, takozvanu sikterušu.
Koliko je važna kao napitak govori i jedan zanimljivi podatak koji sam ovih dana pronašla na internetu, a to je da u Saudijskoj Arabiji žena stiče pravo da zatraži razvod ukoliko joj muž ne donosi svežu kafu svako jutro!
A jedan istorijski podatak kaže da je engleski kralj 1675. godine naredio zatvaranje svih kafana zbog sumnje da se u kafanama vode teorije zavere protiv njega! I nekada pre i danas, izgovor, povod, obećanje… Kafa kao početak i kraj.
Autor: Jelena Torlaković
