U ovom svetu koji neprestano pokušava da nas oblikuje ,,po svome” od velike je važnosti da budemo svoji, a evo i zašto je to dobro…
Kada slušamo buku spoljašnjeg sveta mi ne možemo čuti glas vlastite duše…
Naš unutrašnji glas, to jest, naša intuicija uvek nas vodi ka našoj životnoj svrsi, a samo kada smo svoji mi možemo koristiti svoje pune potencijale. Kada koristimo svoje pune potencijale mi se se osećamo ispunjeno, a kada smo ispunjeni onda smo i srećni…Pa zašto onda drugi imaju potrebu da nas stavljaju u svoje okvire i time nam otežavaju upravo da budemo svoji i da sledimo glas vlastite duše?
U pozadini ove potrebe, iza svih negativnih emocija nalazi se STRAH… Strah od neprihvatanja, strah od odbacivanja, strah od gubitka, strah od usamljenosti itd…Dakle, strah je razlog naših pokušaja da druge privolimo da misle kao mi, da se ponašaju kao mi, da rade ono što mi želimo..
Često možemo čuti da se ljudi u našem okruženju žale na nerazumevanje.. Gotovo svakodnevno suočavamo se sa nerazumevanjem sa neke strane. Nemamo razumevanje od roditelja, partnera, dece, prijatelja ..pa ako bismo krenuli da uradimo nešto što naša duša želi, uglavnom bivamo kritikovani, odbačeni, kažnjeni itd..
Kada bi među nama bilo malo više razumevanja koliko bi samo problema nestalo?
Sigurno je da se najbolje osećamo u društvu onih koji su nam slični i ovde je sve nekako lakše, osećamo bliskost, razumevanje, ljubav…Ipak, izgleda da mnogima nije ni malo lako da nađu svoje srodne duše…
Veoma je važno da razumemo da ne postoje dve potpuno iste osobe i da je neophodno da razvijamo pozitivne kvalitete kao što su: razumevanje, saosećanje, tolerantnost, nezavisnost, sposobnost da prihvatimo druge takve kakvi jesu, brižnost, humanost, umerenost, itd…i ako pođemo od sebe shvatićemo koliko je to bitno i za drugu stranu, jer u čemu je zadovoljstvo ako mi ili druga strana radimo nešto protiv svoje volje?
Ako uspemo istinski da razumemo da je naš najveći neprijatelj strah, verujem da ćemo imati mnogo više razumevanja i za sebe i za druge kada se sledeći put nađemo u situaciji da iskažemo neke od ovih divnih kvaliteta… Uostalom, dobro znamo kako se predivno osećamo kada smo u društvu ljudi koji su pozitivni, npr. tolerantni i puni razumevanja, dopuštajući nam da budemo svoji, a kako bi bilo lepo kada bi svi bili takvi zar ne?
Autor: Miroslava Mijović
