Komunikacija je osnovni sastojak svakog našeg odnosa: poslovnog, privatnog pa čak i duhovnog. Međutim postoji posebna sorta ljudi koja kao da nema osećaj za drugoga.
To ne znači da šetaju okolo kao usamljenici i da im drugi nisu potrebni. Naprotiv! Oni čeznu za drugima, ali ne na pravi način. Oni čeznu za slušaocima. Njima su potrebni slušaoci, fanovi, pažnja.
Jedna od prepoznatljivih osobina kod njih jeste ta, da je njihova tema uvek bitnija od vaše. Kada vi nešto ispričate, dobijate mlaku ili nikakvu reakciju od te osobe.
Eventualno će vam reći nešto, čisto kao prelaz (tačnije preveslavanje) na svoju temu. Vrlo često vam neće dati nikakav fidbek. Međutim, čim nađu nešto u vezi sa svojom temom, svakako će vam se obratiti.
Još jedan od vidova ispoljavanja ove samoživosti je sledeći: Osoba vam se žali na neki svoj problem, vi pokušate da joj pomognete savetom, a ona svali drvlje i kamenje na vas.
Razlog nesporazuma nije taj što ste dali loš savet. Razlog je taj što osoba i u ovom slučaju traži samo slušaoce. Ona ne traži vaše mišljenje. Ne zanima je vaš stav, savet, ne zanimate je vi. Vi ste dobri dok slušate i dok učestvujete samo kao publika.
Njima, zapravo, nedostaje znanje da je komunikacija dvosmerna ulica, što bi rekao Čarls Berner. Oni misle da se razgovor sastoji iz njihove akcije (priče), i vaše rekacije (fidbeka na njihovu priču). Sve se vrti oko njih i njihovih tema.
Nisu svesni da ste uložili trud da ih saslušate, razumete, razmislite i ponudite savet. Nisu svesni toga, jer oni to ne rade. Oni samo traže nekoga da im olakša stres. Energetski gledano, oni samo izbacuju tenziju, a drugi ljudi im služe da to prime i svare. Kada se olakšaju, okrenu se i odu. Ili se zagledaju u svoj telefon.
Šta raditi kada imamo posla sa ovakvim ljudima? Lakše je reći šta treba izbegavati. Na prvom mestu, treba napustiti verovanje da će takve osobe same od sebe da se “dozovu” i da “shvate” i nastaviti da ih se sluša u beskraj.
Ne, one neće same od sebe shvatiti ništa. Sigurno su razjurile mnoge prijatelje ovakvim ponašanjem, pa nisu shvatile, nego misle da je svaki od bivših prijatelja svojevrsni idiot.
Takođe, treba izbegavati ulaženje u svađu, jer svađa ne menja ništa. Navođenje: “Vidiš kako sam ja tebe saslušao, a ti mene nećeš!” – takođe ne pomaže. Šta pomaže? Kada je u pitanju ispravna komunikacija, treba razmišljati izvan okvira: naći druge i bolje sagovornike.
Ljude je teško menjati čak i kada sami žele da se menjaju i krenu na koučing i psihoterapiju, a kamoli kada nisu svesni potrebe za promenom. Pronađite nove sagovornike, a ove samožive ostavite božjoj milosti.
Autor: Nebojša Kostić
