Ti si najgora mama na svetu.
Kako da odgovorimo na ovakve rečenice?
Verujem da svaki roditelj u nekom trenutku čuje ove ili slične reči. Međutim kako odgovorimo na njih je od ogromne važnosti za naše dete i za njegove odnose sa bliskim ljudima kada bude odrasla osoba.
Znam da je prvo što prođe našim mislima kada dete kaže “Ti si najgora mama na svetu.”:
“Kako se usuđuje da razgovara tako sa mnom.” “On mene ne poštuje.” “Ne bi smeo tako da mi kaže.” “To me jako rastužuje/ljuti”
Sada se vratite i pročitajte ponovo ove rečenice! Gde je u njima dete?
Nema ga.
Sve se vrti oko nas.
Oko naših osećanja i onoga šta je nama potrebno.
I onda kažemo:
“To me jako rastužilo.”
“Povredio si moja osećanja.”
Ili vičemo “Kako se usuđuješ…”.
Hajde sada da zastanemo ovde i pogledamo situaciju iz ugla deteta.
Recimo da ste rekli “Ne možeš da gledaš crtani.”
Dete ima tu želju i ta želja neće biti ostavrena.
Oseća se razočarano, ljuto…
Neprijatna osećanja rastu, preplave ga i on kaže “Ti si najgora mama”
Ono što je detetu tada potrebno jeste da mu pomognemo da reguliše svoje emocije!
To je naš najvažniji posao.
Zato što se empatija, komunikacija, rešavanje konflikata, donošenje odluka i sve druge veštine mogu razvijati samo na leđima regulacije emocija.
Ali mi se ne fokusiramo da detetova osećanja.
Mi se fokusiramo na uticaj koji njegovo ponašanje ima na naša osećanja.
I dete uči KADA JA IMAM NEKU ŽELJU (da gledam crtani) I IZRAZIM JE (na najbolji način koji umem u tom trenutku jer nemam još razvijene veštine regulacije emocija) TO MOŽE DA RAZLJUTI/RASTUŽI MOJU MAMU.
Moje želje čine da moji odnosi budu nestabilni i nesigurni.
I jedini način da taj odnos bude siguran jeste da ja brinem o osećanjima moje mame.
Dete uči da su njegova osećanja, potrebe i želje manje važne od naših.
Uči da zanemari svoje želje i potrebe i fokusira se na to da usreći druge.
Odnosno uči da je on odgovoran za osećanja drugih.
I taj obrazac se prenosi na odnose sa bliskim osobama kada odraste.
Zato umesto da se fokusiramo na same reči, potrebno je da odemo dublje, da se povežemo sa detetom i pomognemo mu da izrazi svoja osećanja na produktivniji način.
Šta možemo da kažemo:
“To su jake reči. I te reči mi ne pomažu da te razumem. Želim da razgovaramo, želim da te čujem”
Fokus na konekciji i regulaciji emocija je ono što će smanjiti takva ponašanja i takve rečenice u budućnosti. Na taj način mi rešavamo uzrok problema, uzrok grubih reči, a ne samo posledicu.
Autor: Vinka Radojković
