Deca obožavaju da budu pored roditelja i da ih imitiraju. Kako se njihov razvoj ubrzano razvija svaka aktivnost koja se odvija u kuhinji pokreće ih da i oni učestvuju. A da li je deci stvarno mesto u kuhinji?
Od malena deca žele da budu pored roditelja kada su u kuhinji. Iako tu imamo koren u biološkoj potrebi deci da budu pored onog pored koga se osećaju sigurno i zaštićeno, ja se ovoga puta neću baviti time. Pisaću Vam o razlozima, zašto deci treba dozvoliti da budu u kuhinji.
Daću vam primer jedne situacije iz kuhinje: Vi želite da spremite ručak, a vaše jednogodišnje dete ne želi da se igra igračkama, već da bude sa vama.
Rečenice poput: “Idi igraj se” i “Nemoj da mi smetaš” ne pomažu.
Moguće je da bi deca ukoliko im dozvolite da ostanu pored vas, nakon nekog vremena sama i otišla da se igraju. Međutim ja sam za zadržavanje dece u kuhinji.
Kada dete postane stabilno u hodu, postavite malu hoklicu u kuhinju. Dete na njoj može posmatrati šta radite, i sići sa nje kada želi.
Kako dete raste dozvolite detetu da vam sastojke pridrži, pomeri ili da sipa vodu.
“Vi vidite dete koje smeta u kuhinji, a ja vidim razvoj samostalnosti, logičkog mišljenja, mašte, rešavanje problema i matematičkih zadataka.”
Razvoj samostalnosti
Ako zaboravimo tradicionalno vaspitanje svaki čovek bi trebao da zna da napravi jelo koje želi da pojede. Deci instiktivno dolazi želja da učestvuju u pripremi jela, i trebalo bi da im to u skladu sa njihovim uzrastom i dozvolimo.
“Ja ne poznajem dete koje ne želi da bude u kuhinji i da “pomogne” u kuvanju. Odrasli su ti koji imaju problem. Kuhinja jeste opasno mesto za decu (kao i uostalom za odrasle), ali to nije razlog da ih teramo iz kuhinje (evo ti tablet pusti me da završim ručak). Treba da ih, pre svega, naučimo šta sme a šta ne sme. Kada mogu da pomažu a kada ne.
Sve je to moguće ali su potrebni strpljenje i upornost (dve reči od kojih je pored ljubavi sačinjeno roditeljstvo). Dok su mali i ne treba sami da kuvaju, ali treba da nauče da je pripremanje hrane nešto što nije bauk. Samim tim će i lakše prihvatiti da u svoj jelovnik uvrste neke stvari koje inače ne bi.
Puno toga zavisi i od uzrasta. Ali mislim da je veoma tužno da deca vrlo često dođu do tinejdžerskog uzrasta a nisu u stanju ni kajganu da naprave. Nije poenta da znaju kako se kuva sarma. Poenta je da nauče da je bolje i jeftinije hraniti se kod kuće i da to dobrim delom mogu i sami. ” Lepi Brka
Razvoj logičkog mišljenja
U manipulisanju određenim predmetima ali i namirnicama, deca probaju, pogreše i nauče kako funkcionišu određene radnje.
Razvoj kreativnosti
Kao i kada mi dodajemo začine kako bi jela bila zdravija i ukusnija, deca mogu da naprave svoju voćnu salatu, u nekom obliku ili samo da bude šareno. Ovo je takođe dobar način da ohrabrimo decu da probaju sve svrste namirnica, i odluče koje su te što im više prijaju.
Razvoj matematičkih pojmova
Prva matematička igra je manipulisanje predmetima. Zašto onda ne bismo umesto previše igračaka dozvolili deci da izmere jabuku, oljušte, iseckaju i na kraju pojedu. U ovoj igri uvek možemo dodati brojanje namirnica, sabiranje i oduzimanje.
Kada deca ne treba da budu u kuhinji?
Vi kao roditelj i onaj koji je stariji imate odgovornost za dešavanja u kuhinji. Ukoliko procenite da pripremanje hrane nije bezbedno, imate pravo da ne dozvolite detetu da bude blizu vas.
Takođe, ponekad nemate vremena za objašnjenje i onda je u redu jasnim i mirnim tonom detetu objasniti da treba brzo nešto da spremite.
Cilj ovih aktivnosti je građenje pozitivne atmosfere u porodici. Samim tim i pozitivnim odnosom prema hrani.
Autor: Milica Milićević
