Ko radi – taj i greši. Ko ne radi – greši što ne radi. Čega god da se latimo, duž puta će nas pratiti ometajući faktori i izazovi. To se ne može izbeći. Međutim, ako pogledamo gde su drugi grešili, možemo se pripremiti unapred, smanjiti broj svojih grešaka i izbeći stranputice. To važi na svim poljima života, pa i u ličnom razvoju. Pokušaću da navedem neke od najčešćih grešaka ljudi zainteresovanih za rad na sebi, na stranputice ličnog razvoja.
Gomilanje informacija
Mnogo bolje prolaze oni koji se drže jednog autora i sistema nego oni koji vole da znaju „sve o svemu“. Dobro je biti informisan i dobro je „preleteti“ više autora i sistema pre nego što se čovek opredeli za jedan sistem rada na sebi. Međutim, kada se opredeli, idealno bi bilo da do završetka kursa zaboravi na sve ostale autore i knjige.
U modi je permanentno zatrpavanje uma novim informacijama, bez neophodnog vremena da se sve to slegne i „svari“. Na žalost, ni koučing nije izuzet od tržišnog sistema, pa se stalno smišljaju novi pristupi i metode, ali bez elementarne posvećenosti jednoj metodi, osoba će biti samo informisana i ništa više od toga. Nikakva unutrašnja promena se neće desiti.
Jedna od nezgodnih posledica preterane informisanosti je sukob kontradiktornih informacija u umu čitaoca. Autori imaju različite polazne tačke i aksiome i grade svoje sisteme na njima. Kao što ne postoji samo jedan pravac sociologije ili samo jedna škola psihologije, tako ni u koučingu ne postoji jedna „prava“ metoda. Ona metoda koja nas najviše privuče i koju počnemo da učimo i praktikujemo, vremenom postaje prava.
Informisanje putem televizije i štampe
Jedina korist od televizije i štampe, u pogledu rada na sebi, je što možemo saznati za neku knjigu iz domena ličnog razvoja, kurs, kouča ili obuku. Tu se priča završava, sve ostalo uglavnom predstavlja stranputice ličnog razvoja. Još jedan loš vid edukacije na ovu temu je prelistavanje sajtova kojima je glavna namena prenošenje dnevnih vesti i gde poluinformisani novinari nažvrljaju par redova sa fantastičnim naslovom – u želji da popune prostor na sajtu i povećaju broj klikova.
Takođe, gledanje zabavnih emisija gde se ćaska na razne teme, pa se usput pomene i koučing i onda svi daju neko svoje mišljenje uz kikotanje – to je sjajna prilika da se o koučingu stekne slika kao o nečemu površnom i nekom novom trendu za ljude koji nemaju ozbiljnije probleme.
Lečenje koučingom
Koučing nije ni medicina ni psihoterapija. Stoga, bilo kakvo lečenje fizičkih i psihičkih oboljenja ne spada u ovu oblast. Koučing može pomoći kod brige o zdravlju, prekida štetnih navika, kao i kod poboljšanja finansijske situacije. Ipak, sama metoda koučinga, iako uklanjanjem stresa pozitivno utiče na zdravlje – ne predstavlja lečenje.
Držanje životnih lekcija prijateljima
Dok čitamo koučing priručnike, često se desi da u opisima prepoznamo ponašanje prijatelja ili rođaka. Jedna od početničkih grešaka je da dođemo sa knjigom kao „dokazom“ i uverimo ih da greše. Osim što ćemo ga iznervirati, izazvati raspravu ili svađu, učinićemo da u potpunosti zamrzi čitavu oblast ličnog razvoja.
Generalno, fokusiranost na druge dolazi kada završimo obuku za rad sa ljudima, a i tada tek kada nam se neko javi za pomoć. Pre toga treba da se bavimo isključivo sobom. Sposobnost pomaganja drugima je kao nagrada za dugogodišnji rad na sebi.
Vibracije
Verovanje da se „sve to svodi samo na pozitivno razmišljanje“ predstavlja banalizovanje ove oblasti. Pozitivno razmišljanje neće pomoći bez akcije. Akcija neće dati rezultate bez plana. Plan neće biti dobar bez određivanja prioriteta. Prioriteti neće biti dobro određeni bez definisanja ciljeva. Ciljevi neće biti adekvatni ako nemamo vrednosni sistem. Vrednosni sistem nećemo moći da izgradimo ako ne slušamo i ne čitamo one koji su živeli srećno i ispunjeno, i tako dalje.
Stranputice mogu da budu vrlo skrivene i izazovne. Ipak, ovde sam izdvojio one u koje se ljudi najčešće „zaglave“ kada pokušavaju da se bave ličnim razvojem. Često ljudi oko nas bolje primete kada se zaglavimo, od nas samih. Ako dobijamo iste kritike duže vreme, nije loše razmisliti o njima.
Autor: Nebojša Kostić
