Susrećemo se sa dosta informacija koje ukazuju kako je pravilno izvođenje položaja u jogi vrlo bitna stvar. Internet je prepun saveta kako da postavimo noge, ruke, ramena, u ovom ili onom položaju.
Postovi uokvireni crvenim, šta je to što NIKAKO ne smete da radite, zato što ćete se povrediti na ovaj ili onaj način.
Instruktori koji večito opominju i kao papagaji ponavljaju jedne te iste intrukcije na grupnim časovima.
Sećam se još pre dok sam vežbala parkour da nam je trejser (u parkouru nema trenera) zadao vežbu za zagrevanje „kruženje kolenima“ i da je jedan vežbač pitao: „Zar nije ovaj pokret štetan za koleno?“ odgovor trejsera je bio
veoma jasan: „Ovo je pokret kao i svaki drugi pokret!“
Ljudi koji intenzivno vežbaju godinama, pokret ne vide kao pravilan ili nepravilan. Pokret je pokre. Ako telo može da ga uradi bez da se povredi on je pravilan. Ako ne može on je nepravilan.
Drugo pitanje je šta želite da izvođenje položaja pruži vašem telu.
Ukoliko želite da u što kraćem vremenskom roku opustite mišiće zadnje lože kako bi ulazili duboko u pretklon, nepravilno je da se intenzivno bavite aktivnostima koje skraćuju zadnju ložu. Kao što je na primer trčanje ili ako vam je cilj da budete brzi nećete graditi masu koja će vam ometati kretanje i mobilnost. Međutim ako želite da podignete pola tone, onda će vam biti potrebna masa, a eksremna fleksibilnost će biti smetnja u tom slučaju.
Jasno je da na grupnim časovima joge postoje opšte instrukcije koji su tu sa razlogom. Na primer da se ne naslanjamo stopalom na koleno u položaju drvo (Vrkšasana). Zato što u grupi često imate ljude kojima nisu dovoljno razvijeni mišići koji ih drže u ovom položaju. Verovatno će se naći neko ko već ima problema sa kolenom, tako da je bolje reći radi prevencije da se ne naslanjaju na to koleno. Za ljude sa razvijenom muskulaturom to ne bi predstavljalo nikakav problem.
Nastaviće se.
Autor: Sanja Stojšin
