Često smo povučeni životnim situacijama u obavljanju dnevnih obaveza. Kolotečina koju je čovek stvorio drži ga podalje od ideje da je došao sa svrhom na ovu planetu. Pronalaženje životne svrhe postaje izazov.
Da nije tek samo jedan putnik koji će da proputuje, obezbedi sebi dobre životne uslove, ,,izbori se“ za svoja prava, osnuje porodicu, izvede decu na pravi put i spokojno čeka dan kada će da mu istekne ,,putna karta“.
Svako od nas je došao kako bi ostavio barem mali trag u ovom svetu i napustio ovaj svet kao bolje mesto nego kako je dočekan. Duboko ispod svakodnevnih životnih misli punih obaveza, rokova, moranja, ciljeva postoji beskonačno polje mogućnosti. Mogućnosti koje nude da se život ipak iskusi iz drugačije dimenzije.
Kako smo izgubili svesnost da imamo izbor?
Zamislite da preblizu stojite zidu u dnevnoj sobi. Sve što vidite jeste beo zid. Sada zamislite da celog života gledate u taj beli zid i ne primećujete da postoji svet i oko vas kada biste se malo pomerili i sagledali celokupnost života.
Onda kada čovek sazna da može da sagleda širu sliku sebe i života koji živi počeće da se polako povlači u sebe ,,u nazad“ kako bi se odvoji od sveta oblika i primetio ga.
Gotovo da mnogi ljude provode svoje dane toliko blizu svojih poslova, porodica, uloga koje obavljaju, blizu svojih želja, ideja o sebi i situacija u kojima se nalaze da im se to čini kao najveća istina. Toliko velika da ne vide da postoji mnogo šira slika i viđenje njihovog života.
Kada smo tako blizu svega što nam se dešava, to je kao da nam se slike života toliko brzo smenjuju ispred nosa da mi uopšte ne uspevamo da se odvojimo i shvatimo šta smo upravo videli, ,,doživeli, šta se desilo, šta smo iskusili…
Kao da nas životna situacija pre ošamari nego uopšte uspemo da vidimo šta će se dogoditi. Ljudi su toliko blizu misli koje su im kreirali životne situacije, koje su za njih najveća stvarnost. Tu nastaje jedna od većih iluzija, a to je da im se svet dešava i da oni nemaju izbora nad svojum životom.
Naše putovanje ka svrsi života
Početak svakog puta jeste pomirenje sa sadašnjim trenutkom.
To je početna tačka svih univerzuma. Tu leži istina zapis, sve zbog čega smo se uputili na ovo putovanje. Kada bismo sebe vratili u sadašnji trenutak i izvukli iz misli, počeli bismo polako da se vraćamo unazad i odvajamo od sveta oblika.
To je prvi korak da izađemo iz svojih poslova, uloga, moranja… Naše buđenje jeste, prvo da shvatimo i da se odvojimo od oblika. Možemo da obavljamo posao, da volimo našu porodicu, da živimo svoju svrhu ali ništa od spoljašnjeg sveta ne bi trebalo da nas kontroliše i uslovljava.
To je znak da smo otišli predaleko od sebe i približili se stvarima koje nam diktiraju život.
Moram da završimo ovo, zatim do ponedeljka treba da pošaljem ovo…
Kada budem otišao sa tog posla biću srećan… Ona me čini nesrećnim.. Sve bih lakše kada bih imao više novca, itd…
Sve to govori i upućuje da neko ima mnogo veću moć nad našim životom nego što to jeste. Međutim, možemo sve da preokrenemo i osvestimo sebe, svojj potencijal i svoj kapacitet koji leži u nama.
Vežba za putovanje ka sopstvenoj svrsi
Ako je naša pažnja više okrenuta ka stvarima oko nas onda nam jako malo ostaje pažnje u telu. U našem telu je put. To je kapija ka našoj svrsi i put ka buđenju.
Razlog zašto ljudi ne vide svoju snagu i potencijal jeste u tome što je tokom dana njihova pažnja više na spoljašnjem svetu, umesto da bude usmerena ka unutra.
Tada svet oblika postaje veća realnost od onoga unutrašnjeg sveta u kojem leži beskonačan izbor mogućnosti. Predlažem vam da se u narednih trideset dana povezujete sa svojim telom.
Trudite se da u svakoj situaciji primetite u kakvom položaju vam se telo nalazi u odnosu na to gde ste. Osetite gde to sedite, kako se osećate, da li vas nešto boli ili vam je neugodno?
Budite voljni da se povezujete sa svojim telom. Telo nam omogućuje putovanje u ovoj realnosti i potrebno je da se kroz njega vratimo pravo u srž naše svrhe , zbog koje smo došli i kada je dotaknemo, znaćemo kako da je ispoljimo i podelimo sa svim drugm ljudima i planetom.
Sedite svaki dan po pet minuta i posmatrajte svoje telo. Posmatranjem ćete osetiti energiju u svom telu povezati se sa njim i krenuti na svoje jedinstveno putovanje ka sebi.
Koliko god živeli urbanim životom, ispunjeni sa drugim ljudima i situacijama, uvek zadržite deo svoje pažnje na telu i imajte svesnost gde se nalazite.
Otkrićete živost u sebi, prevazićićete sve vezanosti sa svetom oblika i dublje ćete se povezati sa sobom. To će biti početak vaših unutrašnjih spoznaja. Mnogi ovaj put nazivaju prisećanjem onoga ko jesmo.
Možemo i tako da kažemo, kada se setimo zbog čega smo došli, koje lekcije želimo da naučimo i koje darove imamo za ovu planetu, tada ćemo svet oblika gledati kao prolazno igralište i neće nas mnogo obuzimati i odvlačiti nam pažnju.
Naša svrha je da se probudimo iz sveta misli i oblika, da kroz naše fizičko telo iskusimo sebe kao biće i da svoju svesnost tada širimo među drugim ljudima koji i dalje lutaju u ptrazi za sobom.
Nužno ne morate da budete učitelj koji će pokazati put, već kroz posao koji obavljate možete sijati kao svetionik ukazujući kako u svakom poslu ima dublja svrha da služi drugim ljudima, kako sa radošću možete obavljati posao, koliko strasti i kreativnosti možete uneti u svakodnevne rutine i time pokazati svetu kako Svesno možete živeti i raditi.
Više o ovoj temi možete pronaći na mojoj :
FB stranici Sadašnji Trenutak-Igor Egić: https://www.facebook.com/disizivsi
instagram profilu sadasnji_trenutak: https://www.instagram.com/sadasnji_trenutak/
ili mom sajtu: https://igorergic.com.
Autor: Igor Ergić
