Daunov Sindrom nastaje kada se zbog pogrešne deobe hromozoma, na dvadeset prvom paru (od ukupno 23), pojavi još jedan hromozom, te ih tada umesto 46 ima 47. Ishrana dece sa Daunovim Sindromom je vrlo bitna za njihovo normalno fukcionisanje.
Deca sa Daunovim Sindromom su obično niža rastom, a njihov fizički i mentalni razvoj je sporiji nego kod dece bez ovoga sindroma. Njihova motorna sposobnost je nešto niža i umesto da prohodaju sa 12-14 meseci kao ostala deca, oni obično nauče da hodaju u uzrastu od 15-36 meseci.
Rana intervencija je od ogromnog značaja a uporan i konstantan rad na razvoju fizičkih i mentalnih sposobnosti osoba sa Daunovim Sindromom će im znatno poboljšati kvalitet života.
Režim ishrane dece sa Daunovim Sindromom je uslovljen pratećim zdravstvenim problemima osoba sa ovim sindromom. Kod njih se mnogo češće javljaju:
Gastrointestinalni (stomačni) problemi –ukoliko su problemi anatomske prirode, oni se uglavnom otklanjaju operacijom. Kada su gastrointestinalni problemi funkcionalne prirode, organi ne rade kako treba. Najčešće funkcionalne bolesti su:
- gastro-ezofagalni refluks – simptomi ovog oboljenja su gorušica, vraćanje želudačnog sadržaja u jednjak praćeno kašljem, problemima sa disanjem pa i mogućom pojavom astme. Kod ovog problema se izbegava hrana koja izaziva simptome a koriste predvidjeni lekovi.
- bolesti neuhranjenosti (malapsorpcija) – deca sa Daunovim Sindromom češće pate od celijakije (alergija na gluten) ili su intolerantna na laktozu.
Celijakija i Daunov sindrom
Deca sa Daunovim Sindromom imaju povećan rizik od nastajanja autoimunih bolesti poput celijakije. Simptomi celijakije mogu biti različiti a jedan od češćih je zaustavljen rast i razvoj. Celijakija se leči potpunim izbacivanjem glutena iz ishrane.
Ovo je gotovo bez izuzetka veoma teško zbog zastupljenosti glutena u izuzetno velikom broju proizvoda. Tako se izbacuju iz upotrebe svi proizvodi od pšenice, ječma i raži.
U početku bezglutenske dijete se čak preporučuje izbacivanje ovsa (zobi), koja sama po sebi ne sadrži gluten ali se gotovo redovno “zagadi” ostacima drugih žitarica u silosima.
Proizvodi koji se mogu koristiti su oni od kukuruza, pirinča, heljde i prosa ali i nama manje poznatih žitarica kao što su kinoa, amarant i tef. U slučajevima anemije i neuhranjenosti se preporučuje uzimanje dodatih vitamina i minerala.
Intolerancija na laktozu i Daunov Sindrom
Kao i kod celijakije, deca sa Daunovim Sindromom su podložnija intoleranciji na laktozu (mlečni šećer). Ovde je potrebno potpuno izbaciti mleko, sve mlečne proizvode, kao i sve ostale proizvode koji u sebi sadrže laktozu (pojedini lekovi, mesne preradjevine, konditorski proizvodi i dr.).
Ukoliko je moguće, preporučljivo je koristiti jogurt sa probioticima (dobrim bakterijama) koji vare laktozu a ujedno potpomažu i celokupno varenje.
Da bi se nadoknadio nedostatak kalcijuma iz mleka i mlečnih proizvoda, neophodno je voditi računa o njegovom unosu pa u ishranu uključiti druge namirnice u kojima ga dosta ima: beli pasulj, sardine, suve smokve, zeleno lisnato povrće (blitva, spanać, zelje, kelj), kajsije, pomorandže, brokoli, badem, susam i tofu sir.
Konstipacija i Daunov Sindrom
Deca sa Daunovim Sindromom su podložnija konstipaciji zbog smanjenog mišićnog tonusa i motorne aktivnosti. Oba ova faktora čine kolon pogodnim za duže zadržavanje stolice, dovodeći do izvlačenja vode iz iste.
Normalan tretman kod lečenja zatvora je dijetetski: povećanjem biljnih vlakana iz voća i povrća i količine unete tečnosti. Jačanje trbušnih mišića i više kretanja takodje imaju pozitivan uticaj na otklanjanje ove tegobe.
METABOLIZAM I REGULISANJE TELESNE TEŽINE KOD DAUNOVOG SINDROMA
Deca sa Daunovim Sindromom imaju sporiji bazalni metabolizam (kao rezultat smanjenog rada štitne žlezde), što znači da troše manje energije kada se odmaraju ili spavaju.
Kada dete sa Daunovim Sindromom jede istu količinu i vrstu hrane, radi iste aktivnosti sa istim intezitetom za isto vreme kao i njegov zdravi vršnjak, ono će sagoreti 15% manje kalorija od vršnjaka.
Da bi se sprečilo uvećanje težine, savetuje se umanjen unos kalorija i povećana fizička aktivnost. Treba ovde imati u vidu da se ograničavanje unosa kalorija deci ispod 18 godina neizostavno vrši pod medicinskim nazorom.
Da bi se obezbedio što pravilniji rast i razvoj, od izuzetne važnosti je obezbediti raznovrsnu i uravnoteženu ishranu.
Bebe sa Daunovim Sindromom treba dojiti što duže radi stvaranja što boljeg imunog sistema ali i kao prevencija gojenja.
PREPORUKE ZA PRAVILAN IZBOR NAMIRNICA
U cilju stvaranja jasne slike potrebnog načina osnovne ishrane, sa stručnjakom napraviti listu dozvoljenih i nedozvoljenih namirnica radi lakšeg snalaženja. Ranijih godina se koristila takozvana “piramida ishrane” sa udelom različitih grupa namirnica, kao pomagalo u pravilnoj ishrani.
Poslednjih nekoliko godina pristup je pojednostavljen i obrok je odredjen “mojim tanjirom”. Tako se plitak tanjir, obično za ručak ili večeru, podeli na četiri dela. U prvi se stavljaju proteini, u drugi ugljeni hidrati a u preostala dva, salata od sirovog povrća i/ili kuvano povrće.
Proteini – meso, riba, jaja, sir
Kada su u pitanju mesa, kao i kod opšte populacije, najbolje je koristiti mlada i nemasna, koja se pripremaju kuvanjem, barenjem, dinstanjem ili pečenjem u sopstvenom soku.
Riba je odličan izbor jer se lako vari. Pripremiti je pečenjem ili kuvanjem.
Jaja su male bombe neophodnih hranljivih materija te ih ne treba u potpunosti izostaviti iz jelovnika.
Ukoliko ne postoji intolerancija na laktozu, uputno je koristiti mladi nemasni sir.
Mahunarke obezbedjuju u ishrani proteine biljnog porekla i kombinujući ih sa žitaricama se ostvaruje unos kompletnih amino kiselina.
Poželjno je ne mešati više različitih vrsta proteina u istom obroku, pošto to otežava varenje.
Ugljeni hidrati – hleb, testenine, krompir, pirinač
Kada se koriste proizvodi od žitarica, one integralne su svakako zdraviji izbor. Vrste žitarica koje se koriste u ishrani zavisiće i od toga da li dete sa Daunovim Sindromom ima celijakiju.
Krompir je najbolje pripremiti kuvanjem ili pečenjem u rerni sa što manje masnoće.
Kada se koristi integralni pirinač ali i druge integralne žitarice, povećava se unos korisnih biljnih vlakana.
I kada su u pitanju ugljeni hidrati, ne treba mešati više vrsta u istom obroku. Njihovo kombinovanje u jednom obroku, neretko dovodi do njegove uvećane kalorijske vrednosti.
Povrće
Kada se kupuje povrće, birajte sezonsko a lokalno. Pripremati što više sveže sirove salate. Ukoliko je povrće potrebno termički obraditi, neka to bude kuvanjem, na pari ili pečenjem sa što manje masnoće.
Voće
Kao i sa povrćem i voće je poželjno birati sezonsko. Treba ga koristiti u svežem, sušenom ili smrznutom stanju. Pri korišćenju sušenog ili orašastog voća, voditi računa o unetoj količini zbog visoke kalorijske vrednosti. Poželjno je voće jesti samo, u vidu prepodnevne ili poslepodnevne užine.
Mlečni proizvodi
Ukoliko je dozvoljeno konzumiranje mlečnih proizvoda, uputno je koristiti proizvode sa što manjim procentom mlečne masti (mladi sir, delimično ili potpuno obrano mleko, jogurt, kefir).
Slatkiši
Deca prirodno vole slatkiše a na roditeljima je da naprave njihov izbor i ograniče količinu. Zbog mogućeg dijabetesa i viška kilograma, važno je izbegavati dodati šećer u bilo kome obliku.
Ovde je uvek bolji izbor kolač napravljen kod kuće, zato što omogućava kontrolu šećera upotrebljenog u njihovom pravljenju. Uvek kada je to moguće, zameniti šećer nekim prirodnim zasladjivačem (suvo voće, slatki začini-cimet, anis, vanila, karanfilić) ili smanjiti njegovu količinu na minimum. Poslednjih godina je interesanta upotreba nekalorijskog zasladjivača lista stevije.
Kada su u pitanju deca koja su u rastu i razvoju, primena restriktivne dijete može biti veoma rizična, zbog uvećanih potreba za hranljivim materijama.
Bolje je fokusiranje na postepeno menjanje navika u ishrani, čiji će konačni rezultat biti manji unos kalorija. Ne treba zaboraviti da roditelji treba da daju dobar primer, te ukoliko oni imaju pravilne navike i njihova deca će ih imati.
Potrebno je snabdeti kuhinju onim namirnicama koje su preporučene od strane stručnjaka. Redovni porodični obroci, serviranje raznovrsne hrane kao i uključenje dece u proces pripreme obroka samo neki elementi kojima treba pridavati značaja.
U zavisnosti od fizičke kondicije, treba izabrati odgovorajuću fizičku aktivnost. Tako se neće samo popraviti kondicija i generalno stanje tela, već će se uz zabavu obezbediti:
- uvećanje tonusa mišića
- poboljšanje rada srca
- smanjenje krvnog pritiska
- bolji san
- ubrzan metabolizam
Važno je postaviti ostvarive ciljeve, kako bi se uvećala motivacija i omogućili bolji rezultati u budućnosti. Prevencija gojaznosti kroz aktivniji životni stil, nutritivnu edukaciju i emotivnu podršku kao i učešće porodice i prijatelja, značajno uvećavaju verovatnoću za konačan uspeh.
Autor: Dijana Radetić
