Potrebno je dosta volje kako bi se čovek pokrenuo, započeo rad na sebi. Zatim je potrebno uložiti napor kako bi se stekle nove navike. Vreme je za cilj.
Da bi izgradili disciplinu u nečemu potrebno je dosta vremena, odricanja, i svima nama je to manje ili više poznato. Koliko vremena je potrebno da se stekne disciplina, još manje vremena je potrebno da se raspustimo.
Svi se nađemo u situacijama gde nam je teško da posvetimo vreme sebi, čak i ako smo izgradili višegodišnju disciplinu, doćiće momenat kad ćemo staviti sebe u “zapećak”.
Mislim, nailaze nam praznici, zar ne? Šta tad? Kako ipak održati naviku i ne dopustiti sebi da se u potpunosti raspustimo?
Mogu reći da je u ovom slučaju griža savest dobar pokretač, jer nas opominje kad ,,skrenemo sa puta”. Ono što volim da radim kako bih umirila savest jeste da i dalje održavam naviku time što ću raditi praksu, ali u daleko manjem intenzitetu.
Nekad ću imati samo jedan minut i taj minut ću posvetiti praksi! Naići će dani kad sam slomljena od posla ili kad usred važnih životnih promena fizički nemam vemena, ali minut uvek imam!
Moglo bi se reći da praktično ništa nisam uradila, generalno za jedan minut i neću bilo šta značajno moći da uradim.
Međutim uradiću jednu ključnu stvar, održaću naviku!
Ukoliko o nečemu razmišljamo, ako ulažemo makar minimum napora u to nešto, održavamo nit koja nas veže za to nešto. Potkrepljujemo čežnju za tim nečim i ta čežnja je ono što će nas vratiti na prvobitni put.
Nije bitno koliko vremena će proći dok ne povratimo isti intenzitet prakse, ono što je bitno jeste da stalno održavamo kontakt sa svojom praksom.
Znala sam da stanem na joga prostirku nakon ponoći slomljena od posla i odradim jednu jedinu asanu, samo da bih održala kontakt sa praksom! Takođe je bitno da se okružimo ljudima koji će nas motivisati da nastavimo.
Da ne tražimo izgovore, već da se okrećemo idejama kako da isplaniramo obaveze tako da imamo vreme i za sebe. Da posmatramo sebe tj. da uvidimo delove ličnosti koji nas odvode od cilja.
Ukoliko je moj cij da imam redovnu joga praksu, unutrašnji glas koji mi govori da nisam dovoljno uznapredovala u svojoj praksi, da nisam talentovana, da se trud ne isplati, da sam sebična jer stavljam praksu na prvo mesto, jeste deo ličnosti koji ne služi mom cilju i toga treba da budem svesna u svakom trenutku.
On ne čini da se ja osećam dobro i da sam u skladu sa svojim ciljem. Sve što ne služi cilju treba sa vremenom uklanjati iz života, sve ono što služi cilju treba da postane još prisutnije.
Ovo pravilo možemo primeniti na svaki aspekt našeg života. Disciplina nije nešto što se desi, ona se stalno održava.
Bez discipline cilj ne postoji, a ukoliko vi ne zacrtate sebi cilj zacrtaće vam drugi. Vreme je za cilj. Ciljeve koji vam drugi zacrtaju koliko god bili dobronamerni definitivno neće biti ono što ste vi želeli za sebe…
Autor: Sanja Stojšin
