Verujem da poznajete bar jednu osobu koja za sebe misli da je savršeni superstručnjak. A zapravo iza toga stoji šupljina, i obrnuto, osobu koja zaista zna i ume mnogo, ali potcenjuje svoje znanje i sposobnosti.
KO NA BRDU AK’ I MALO STOJI, VIŠE VIDI NO ONAJ POD BRDOM’ – Petar II Petrović Njegoš.
U vezi sa tim,poznat je Daning—Krugerov efekat.
To je kognitivni poremećaj, čije posledice su da osobe s manjkom veština i znanja u nekoj oblasti pate od iluzorne superiornosti. Greškom verujući da su njihove veštine mnogo veće nego što zapravo jesu.
Kako se došlo do ovog zaključka?
Istraživači sa Kornel univerziteta Dejvid Daning i Džastin Kruger su, inspirisani likom i delom poznatog pljačkaša banaka Mekartura Vilera. Došli su na ideju da ispitaju načine na koje ljudi različitih nivoa kompetentnosti uopšte i doživljavaju svoju kompetentnost.
Daning i Kruger su bili fascinirani Mekarturovom idejom na koju je došao. Mekartur je čuo priču po kojoj su špijuni tokom 19. veka pisali nevidljive poruke jedni drugima koristeći limunov sok umesto mastila.
Na kraju, njegova originalna zamisao je bila da prekrije lice limunovim sokom. Tako bi bio nevidljiv u bankama koje je pljačkao kamerama za obezbeđenje. Na taj način je uspeo da opljačka dve banke. Jedino što mu je nakon drugog pokušaja ostalo nejasno kako su uspeli da ga uhvate.
Zaintrigirani ovakvim načinom razmišljanja Daning i Kruger su sproveli obimno istraživanje, i došli do zaključaka da što je neko manje stručan, to:
- kod te osobe izaziva veći osećaj superiornosti i samopouzdanja, pošto pogrešno ocenjuje svoje sposobnosti mnogo višim nego što jesu;
- nije u mogućnosti da shvati koliko ne zna, kao ni da proceni koliko drugi znaju;
- počinje da razume domete svog neznanja kako prolazi kroz obuku u datoj oblasti.
Takođe, suprotno gore navedenom, Daning i Kruger su tokom istraživanja došli i do zaključka da visoko kompetentni ljudi neretko potcenjuju svoje sposobnosti. Odnosno, da smatraju da je to što znaju lako i jednostavno.
I to su ilustrovali eksperimentom u kome su srednjoškolcima na testu opšteg znanja, nakon otkrivanja tačnih rezultata, dozvolili da sami sebe ocene. Kompetentniji đaci su manje-više pravilno ili niže ocenjivali svoje radove. Dok su manje kompetentni, koji bi trebalo da dobiju ocene 1 ili 2, sebe ocenjivali ocenama 4 ili 5.
Oba efekta potvrđuju da je naš doživljaj sebe i drugih u odnosu na nas izuzetno subjektivna kategorija. Samim tim je važno da se trudimo da sebe i svoja znanja i veštine ocenimo što realnije. Da koristimo relevantne parametre i adekvatan koncept.
Često svojim klijentima pomažem u tome, te vas pozivam da mi se javite ako imate dileme u vezi sa sopstvenim doživljajem sebe i svojih relacija, ako smatrate da patite od iluzorne superiornosti.
Autor: Ana Rodić
