U prethodnim tekstovima sam pisala o jogi uopšte, ovaj put bih volela da pišem o vrsti joge u kojoj sam se ja izgradila i koja je najviše uticala na moju odluku da postanem instruktor joge, kao i na moj život uopšte, to je Aštanga joga.
Kad kažem Aštanga joga ne mislim na jogu kao na osmokraki put, već na jogu kao metod vežbanja koju je osmislio i popularizovao Sri K. Pattabhi Jois, koji je bio učenik Tirumalai Krishnamacharya.
Na internetu možemo da nađemo dosta informacija vezanih za ovu jogu. Da se sastoji iz 6 serija. Prva serija je joga chikitsa (terapijska joga), druga nadi shodana (čisti energetske kanale,nervni sistem), treća shitra bhaga…
JOGA vam je data
Ukoliko ih povezujemo sa čakrama prva serija radi najviše na prve tri čakre, a druga na četvrtoj.
Ostale serije produbljuju efekat prve dve… Takođe ćemo se susreti sa informacijom da postoji Mysore čas (jer je ova joga proistekla iz Mysore) i vodeći čas(čas na brojanje).
Prvobitno je postojao samo Mysore čas, po informacijama koje sam dobila čitajući intervjue neke od prvih Pattabhijevih učenika…
Kako je ova joga postajala popularnija pored toga što je Pattabhi prestao da drži časove nedeljom i u danima mladog i punog meseca kako bi više vremena proveo sa porodicom, takođe je osmišljen čas na brojanje, jer na njemu gotovo da nema asistencija, tako da veći broj ljudi može da prisustvuje i vremenski je kraći.
Kad sam vežbala na institutu Aštanga joge u Indiji pod vođstvom K. Sharath Joisa(unuk Sri K. Pattabhi Jois) radili smo vodeći čas prva tri dana po dolasku na institut.
Nakon toga vodeći čas je bio svakog ponedeljka i subote, svim ostalim danima smo radili Mysore, osim nedelje kad smo odmarali.
Mysore koncept časa se ne sreće u drugim sistemima. Karakterističan je baš za Aštangu i mogla bih reći da baš on daje vrednost i tu tradicionalnu notu ovoj jogi. Ovo je koncept časa koji je mene osvojio.
Mysore čas podrazumeva da svako radi svoju praksu zasebno. Iako su svi u istom prostoru svako vežba o svom tempu i po potrebi dobija asistencije od učitelja jedan na jedan.
Samim tim možemo bolje da se skoncentrišemo, da posmatramo telo, pa i um, čime blago snižavamo moždane talase i stvaramo povoljne uslove za eventualni ulazak u meditativno stanje.
Ono što je isto karakteristično za ovaj sistem jeste što objedinjuje disanje(ujjayi), psiho-fizičke kontrakcije(bandha) i mesto gde usmeravamo pogled (drishti).
Tri tačke fokusa koje koristimo tokom prakse zapravo ne dozvoljavaju umu da odluta. U početku fokus će najviše biti na pokretu, kad pokret postane rutinski tada se tačke fokusa menjaju, čime praksa postaje sve dublja i dublja.
Sve dublje i dublje ulazimo u samoposmatranje, sve do momenta kad ta praksa prestaje da bude puka fizička praksa, tog momenta možemo da kažemo da vežbamo jogu.
Bez obzira što je ova joga fizički zahtevna, sa razlogom je repetativna. Iz iskustva mogu da kažem da je izuzetno delotvorna, mudro osmišljena. Polako, ali sigurno vas dovodi do željenog cilja.
„Vežbaj, vežbaj i sve dolazi…“ Sri K. Pattabhi Jois
Svako dobro!
Autor : Sanja Stojšin
