Izgleda da ništa toliko ne opterećuje partnerski odnos koliko „nepotrebna“ doza „infantilizma“ /“nezrelosti“ koju svaka osoba poseduje i ne može da je iskontroliše. I nesvesno je projektuje na partnerski odnos.
Da stvari budu gore, te osobe često misle da je realizacija svega toga nužno potrebna. Potrebna i neophodna da bi oni bili srećni u jednoj vezi.
Istina je da se mi kao ljudi često i povezujemo kroz zablude, detinjarije i iracionalnosti…
Zato je kasnije teško „probuditi“ se, jer ako je na primer zaljubljenost fascinantno stanje koje vas obuzima do te mere, uprkos „negativnim“ posledicama koje prate svaku zaljubljenost, onda za vas ljubav neće biti izazovna u dovoljnoj meri da bi ste se otvorili i krenuli ka njoj…
Nešto slično je i sa vašim infantilnim željama, sa kojima ste se jako srodili i identifikovali, do te mere da ceo partnerski odnos sagledavate kroz šoping, skupa putovanja i razne druge periferne stvari, jer mislite da je to ljubav, od strane partnera, ili samoljubav za koju mislite da je dostižna na taj način.
Ljubav je mir, tišina, praznina, koja se dešava kada pustite nametnute želje,a prepoznate vaše autentične…
Šta je meni zaista potrebno u životu da bi se osećao dobro?
Koje moje stvarne potrebe i želje nisu zadovoljene, a ja biram njihove supstitute?
Kako sam živeo do sada i gde sam dospeo? Gde me sve to vodi?
Zbog čega se zadovoljavam lažnim stvarima?
Zato je bitno da se bude pažljiv sa sobom i partnerom, da se ide u pravcu razlikovanja bitnog od nebitnog, onda se kretanje kroz izvorne želje pretvori u „savršenu“ ljubav, koja je zadovoljavajuća za obe strane.
Ali da bi to postalo sudbina, moraju se oba partnera (svako ponaosob) zapitati koja doza nezrelosti i dalje egzistira u njima, da budu iskreni sa sobom i hrabri da podele to sa partnerom.
Mi učimo i sazrevamo jedino ako smo spremni da napustimo razne oblike infantilnosti i otvorimo se za razuman i racionalan pristup stvarnosti.
ŠTA je to što nam je potrebno u partnerskoj ljubavi?
Da li će to umanjiti naš doživljaj veze?
U početku da, jer smo pogrešno naučeni da kvalitet veze procenjujemo na taj način.
Ali kada jednom damo šansu novim tokovima, onda vidimo da se može živeti i na višim nivoima svesnosti.
A to je ono što nam je jedino i potrebno, zar ne?
Autor : Josif Fidanovski
