Visoka anksioznost je glavna karakteristika anksioznih poremećaja. Često se pored visoke anksioznosti mogu javiti i panični napadi. Najčešće u sklopu paničnog poremećaja sa ili bez agorafobije, ali u okviru i nekih drugih anksioznih poremećaja.
Svako ko se susretao sa stanjima povišene anksioznosti/napadima panike, govori o tome kao izuzetno neprijatnom. Nekada i kao o nepodnošljivom stanju, često ga označavajući kao nešto “najgore” što je ikada doživeo.
Anksiozni poremećaji su produkt više faktora. S jedne strane imamo osetljiviju strukturu ličnosti čiji je prag reagovanje na stresne životne događaje (stresore) nizak, te kada se ovakve osobe susretnu sa stresorima i pritom nemaju adekvatne strategije rešavanja problema, one vremenom mogu razviti neki od anksioznih poremećaja.
Ono što se zapravo često dešava jeste da ove osobe potiskuju ili negiraju neprijatne emocije. Umesto da se sa njima suočavaju i obrađuju na adekvatan način, često im nedostaju strategije asertivnog ponašanja, donošenja odluka, organizacije vremena.
Prema tome anksiozni poremećaji ne nastaju “kao grom iz vedra neba”. Iako to tako može izgledati u prvi mah, već svi ovi faktori udruženi doprinose da se u nekom momentu aktiviraju iracionalni strahovi.
Iracionalni strahovi onda postaju predmet pogrešnog tumačenja te dolazi do aktiviranja intenzivnijih anksioznih stanja.
Kada dođe već do formiranja nekog od anksioznih poremećaja, i prisustva povišene anksioznosti, osoba doživljava tu emociju jako intenzivno i pokušava da i nju potisne. Da je negira, doživljava je kao neprijatno i „neprijateljsko“ osećanje.
Svakako, to i jeste logično jer anksiozni poremećaji ometaju osobu u svakodnevnom funkcionisanju. Te je prvi način reagovanja pokušaj zaustavljanja te neprijatnosti.
Ovaj način reagovanja nije funkcionalan i uvodi osobu dublje u problem. Dosta smo pisali o tome kako se zapravo treba suočavati sa anksioznim poremećajima, te to neće biti tema ovog teksta.
Ono što nam je važno ovde da uvedemo kao temu je momenat kada osoba nauči da suočava sa svojom anksioznošću i/ili napadima panike, kada već počinje polako da se oporavlja i uspeva da nosi sa svojom simptomima.
Ono što se tada može desiti jeste mešanje drugih neprijatnih emocija ili stanja sa anksioznošću i njihovo odbacivanje, potiskivanje, upadanje u ponovni proces straha od „neprijateljske anksioznosti“.
Kako dolazi do toga da osoba druge neprijatne emocije ili stanja pomeša sa anksioznošću?
Ako se osoba već duže vremena suočava sa povišenom anksioznošću i napadima panike, ona sve više biva usredsređena na posmatranje svojih unutrašnjig senzacija, emocionalnog stanja.
Stalno „motri“ na to da li se anksioznost javila, da li su tu neke senzacije koje podsećaju na osećanje anksioznosti ili napad panike. Tako vremenom osoba postaje senzitivna, ne samo na osećanje anksioznosti već i generalno na bilo koje neprijatne senzacije čije poreklo mogu biti druga neprijatna fiziološka stanja.
Generalno, osobe koje su sklone anksioznim stanjima su sklone i potiskivanju neprijatnih emocija. Tako nije ni čudo što teže prepoznaju i razlikuju anksioznost i druge neprijatne emocije.
Ono što se često dešava jeste da se iz neke druge neprijatne emocije osobe brzo „prebace“ u anksioznost jer im je ona poznata. Nekad je i lakše biti anksiozan nego npr. priznati da ste nezadovoljni.
Šta uraditi kada primetimo sklonost mešanju anksioznosti i drugih neprijatnih stanja/emocija?
Često klijenti primete da su počeli da mešaju anksioznost sa drugim neprijatnim stanjima i emocijama. Šta uraditi u tom slučaju? Pre svega je važno prihvatiti anksioznost kao osećanje koje je bezopasno i prolazno.
Više o prihvatanju anksioznosti možete pogledati ovde. Dalje, potrebno je naučiti koje još negativne emocije postoje i šta su okidači. Postaviti sebi pitanja: Da li postoji neka situacija koja je bila okidač mog trenutnog stanja (konflikt na poslu, problem sa prijateljem, neprespavana noć…)?
Kako sam u tom trenutku razmišljao/-la, šta mi je prolazilo kroz glavu? Šta sam povodom toga uradio/-la? Da li sam došao/-la do adekvatnog razrešenja ili sam samo potisnuo/-la neprijatnu emociju (npr.ljutnju da prijatelja)?
Anksiozni poremećaji, kao što je već rečeno, nisu došli kao „grom iz vedra neba“. Već su tu da nam ukažu na naše disfunkcionalne obrasce razmišljanja i ponašanja. Koji nas uvode u različite neprijatne emocije i emocionalna stanja.
Njih treba shvatiti i kao alarm i poziv na promenu. Ne nužno kao „neprijateljsko“ osećanje kojeg samo treba da se otarasimo i onda će svi naši problemi biti rešeni.
Autor : Sanja Marjanović
