Joga – ta divna i drevna tradicija rada na sebi opstaje i u današnjem svetu užurbanog života i ograničenog urbanog prostora gradova i naselja.
Biramo momente i mesta za taj trenutak prirode, tišine i usaglašenosti da se istežemo i meditiramo. Jer tako smo u mogućnosti.
Nekada joginima nisu bili potrebni posebni uslovi sem volje za višim ciljem i put do toga je uvek bio popločan realnošću okruženja. Ašrami nisu bili tako tiha, povučena mesta kao što mislimo.
Poenta nije bila da se pobegne od realnosti već naprotiv da u toj realnosti kakva jeste idemo tim putem. Uvek su postojale prepreke i postojaće. Pred nama su uvek izbori koje moramo da napravimo da bi išli dalje kroz život.
Letnje vrućine su vrlo naporne za naš organizam i svi se u to doba povlačimo pod klime u zatvorene prostore, kućnog ili nekog drugog ambijenta.
Sunce ograničava naše kretanje i mi biramo momente u odnosu na to. Da li nas letnje žege sprečavaju da radimo jogu?
– Da, može biti tako ako imamo tu perspektivu. Šta nas sprečava da promenimo tu perspektivu? Svašta nešto… Od našeg nervoznog karaktera ili potreba i očekivanja. Individualno je, ali je suština ista.
Joga je mnogo širok pojam jer se odnosi ne samo na fizičke vežbe već i neke druge načine rada na sebi. Joga je samo polazna tačka i žega nije nešto što treba da nas spreči.
Ali nas usmerava da u datom momentu radimo upravo drugačije od onoga što smo navikli.
Kao što je provučeno kroz tekst: uvek će biti prepreka ali to ne mora da nas spreči da nađemo alternativni pristup ili način.
Oni koji su iskreni na tom putu će uvek biti istrajni.
Nemojte sebe forsirati, nemojte sebi dozvoliti da po svaku cenu dođete do zacrtanog cilja, jer nije iskreno a samim tim se ništa i neće postići ili će biti kontraproduktivno.
Joga ne treba da nam predstavlja teret. Ono što nam je cilj da dostignemo kroz ovaj proces će se upravo i reflektovati u ovakvim momentima i naj taj način nas i ograničiti. Ciljevi: da smršamo; da se družimo; da budemo aktivni; da imamo cilj u ovom procesu nije posao…
Ograničavamo proces jer je on sveukupan a ne pojedinačan momenat. Poštujte granice tih momenata baš zato što su oni deo sveukupnog procesa. Letnja žega je taj momenat ali ne dozvolite da vas skrene sa puta koji ste izabrali.
Joga je moguća i leti, jer je joga sveukupnost. Sabranost momenata kao i život. Malo je dublja tema upitanju, od one direktnije iz naslova. Kada bi davala odgovor na tako postavljeno pitanje, on bi glasio – da ili ne… a cilj mi je da obuhvatnije predstavim i prenesem na celokupnost jer “Joga preko leta – da ili ne” je samo jedno pitanje i dobili biste samo jedan odgovor koji je individualan. Iskoristila sam ovu priliku da uđem u suštinu malo dalju od naslova.
Granice su određene našim umom, fizičkim postojanjem, odnosima i ciljevima. Takav je svet sam po sebi, a iz razumevanja dolazi pomeranje tih granica. Razumevanje sopstvenih a i tuđih trenutnih granica nas diže na nivo iznad njih, da se tako izrazim. Možda bolje rečeno – daje nam mogućnosti: druge perspektive; strpljenja; vremena; drugih načina; promena…
pa samim tim i prevazilaženje tih granica.
Joga nije nastala iz ekstrema već upravo iz poštovanja spontanosti i trenutih granica, jer sve što je na silu nije iskreno, krši se sa realnošću. Odatle dolaze loše emocije i loše reakcije nas, organizma, itd. To su te vrednosti koje nisu u skladu sa realnom slikom.
Tako da: Joga preko leta?
– Da.
Pazite se, poštujte granice i nađite svoj put. Ne forsirajte proces jer je on uvek tu, bili mi svesni toga ili ne.
Autor : Jelena Trivić
