Joga vam je data, a koliko je koristite ?
Pre par godina sam sedela sa joga koleginicom i njenom prijateljicom. Glavna tema kao i uvek je bila joga.
U jednom trenutku nas je njena prijateljica pitala: ,,Dobro, ako izuzmemo fizički aspekt, šta je to sto vam je joga praksa dala?“
Kao da smo se dogovorile, obe smo istovremeno odgovorile: ,,Samopouzdanje!“, nakon čega je naravno usledio smeh…
Na ovu temu se dosta piše, često slušamo priče u kojima ljudi pominju da im je joga promenila život, da sad žive srećnijim životom, koji ima dublji smisao, itd.
Prvo bih htela da kažem promena se ne desi, ona se dešava… Mi ne postajemo zadovoljni, mi održavamo stanje zadovoljstva.
Iz dana u dan mi se menjamo, linearno vreme jeste ,,naša realnost“, telo se troši, stari, naši obrasci ponašanja postaju sve više i više ustaljeni, sve više i više se vezujemo za njih… Znate ono „Gvožđe se kuje, dok je vruće.“
S godinama ne postaje ništa lakše. Kako toga postajemo svesniji, jača želja za uspostavljanjem kontrole. Naša glavna motivacija za promenom jeste uspostavljanje kontrole!
Mi želimo da imamo kontrolu, mi želimo da imamo moć da menjamo stvari, da kreiramo… Želimo da imamo nešto što u datom momentu nemamo, misleći da će nam to dati sreću za kojom uporno tragamo.
To nešto može biti zdravlje, snažno i fleksibilno telo ili preko potreban unutrašnji mir i spokoj, a to je sve ono što nam joga marketing obećava! Joga zato postaje sve popularnija, jer obećava sve ono za čim većina ljudi čezne… Obećava kontrolu!
Naravno ta kontrola ima cenu, potrebna je odluka da budemo disciplinovani!
Jedino kroz disciplinu možemo da steknemo slobodu. Odluka se ne donosi u trenu, odluka je proces.
Svaki dan donosimo niz malih, trivijalnih odluka kojima usmeravamo sebe u jednom ili u drugom pravcu. Danas ću vežbati uprkos vremenu ili neću…
Sutra ću vežbati uprkos obavezama ili neću… Kad se osvrnemo u nazad uviđamo da li je odluka „doneta“ ili nije. Koliko se jako integrisala u na zivot…
U zavisnosti od toga koliko ulažemo vremena i napora, toliko će nam se dati ono za čim istinski tragamo.
Joga praksa nam zaista može dati dosta fizičkih benefita. Lično mi je poboljšala cirkulaciju, tako da više ne moram da spavam u čarapama leti, kako mi se stopala ne bi
smrzla… Više nemam probleme sa bešikom koje sam imala godinama u nazad. Prestale su vrtoglavice koje sam vukla još od malena. Iako deluje zanemarljivo sa joga
praksom moja kosa je zaista počela ubrzano da raste… O tome kolko sam snažnija i pokretljivija ne bih ni da pričam…
Svaka fizička aktivnost je poželjna, ali za jogu je karakteristično što ona prvenstveno ima terapijsko dejstvo, to je njen glavni cilj. Znate ono:“U zdravom telu,
zdrav duh“ Svaka asana(položaj) je osmisljena kako bi poboljšala rad nečeg u telu… Zato treba imati poštovanje prema klasičnim joga položajima, jer njihovo
terapijsko dejstvo jeste od velikog značaja. Naravno kao što svaki lek moze da bude i otrov, tako je i sa jogom. Sve što je preterano, može da dovede do neželjenih
efekata…
Ukoliko radimo joga položaje uz obavezan mentalni fokus, tada nam joga moze dati jos više.U Ashtanga jogi postoji nešto što se zove brojanje. Broji se svaki pokret
koji uradimo i broji se svaka respiracija dok smo u asani(položaju). To pravilo sam prenela i na svojim drugim časovima joge…Kada brojimo mehanični deo uma biva zaokupiran.
Naprosto pažnja teže „odluta“. Ukoliko dovoljno dugo možemo da se skoncentrišemo na jednu te istu stvar, moždani talasi polako opadaju i ulazimo u blago meditativno stanje. Tada utisci postaju intenzivniji, osećamo suptilne promene koje se dešavaju u telu.
Ukoliko dovoljno dugo zadržimo to blago meditativno stanje počinje da se pojavljuje „emotivni faktor“ koji nas uvodi u jos dublje stanje meditacije. Tada emotivno doživljavamo senzacije u telu npr. osetimo tugu u predelu grudnog koša… Ukoliko „emotivni faktor“ ostane dovoljno dugo prisutan dolazi do transcedencije.
Tada imamo osećaj kao da se nalazimo u nekom filmu ili u snu, telo se kreće sa lakoćom, a um je potpuno okupiran utiscima u ,,sadašnjem trenutku“.
Nije svaki dan isti, nekad uopšte nećemo biti u stanju da zadržimo fokus dovoljno dugo, a nekad ćemo ulaziti dublje u stanje meditacije. Ono što je bitno jeste da znamo da je sve to proces i da će se kroz redovan napor to meditativno stanje produbljivati.
Namerno sam napisala napor, a zašto? Da bi nam joga dala rezultate nije
dovoljno da samo izdvojimo vreme za taj čas, moramo da ulažemo napor tokom časa! Nekad ćemo ulagati manje, nekad više napora, ali taj faktor mora da postoji ukoliko očekujemo promene.
Postoji period ,,aktivnog i pasivnog učenja“ i jedno i drugo je podjednako bitno. Više vremena provodimo u pasivnom nego u aktivnom učenju.
Aktivno učenje iziskuje vise napora, jer tada izlazimo iz zone komfora. Kada se susretnemo sa novom informacijom, sa novim načinom rada npr. instruktor nam predstavi novi način ulaska u položaj zahtevniji od prethodnog ili nam da novu tehniku na kojoj da radimo, tada smo u procesu aktivnog učenja.
Nakon toga nastupa period pasivnog učenja gde ponavljamo ono što nam je zadato i time postepeno integrišemo novinu u našu praksu. Ukoliko ne bi postojao taj šok, taj momenat kad izlazimo iz zone komfora, tada bi
naša praksa „tapkala u mestu“ ili dala male rezultate.
Došli bi do određene tačke i tu bi stali, zato imate dugogodišnjih disciplinovanih vežbača koji nisu daleko odmakli u svojoj praksi.
Kao što imate vežbača koji izuzetno brzo dolaze do rezultata. Kad govorim o rezultatima mislim na mentalne, podjednako kao i na fizičke. Da bi
se obezbedio kontinuirani napredak potrebno je da imamo kvalitetnog instruktora, učitelja… Nekog ko će nam preneti informaciju, koja će biti pogodna baš za nas.
Kada razmišljamo o tome koliko vremena i napora su praktikanti joge uložili kako bi nam ostavili svoje iskustvo u „amanet“, teško je ne zahvaliti se i ne osećati poštovanje prema svim tim ljudima.
Kada prenosimo znanje, mi zapravo utvrđujemo gradivo i time dobit postaje dvostruka. Kako bi znanje prenosili kvalitetno potrebna su dva faktora.
Mi prvi moramo da imamo iskustveno razumevanje toga što podučavamo tj. da budemo sigurni u svoje znanje,a drugi faktor je da imamo samopouzdanja da pokažemo naučeno i da stojimo iza toga što prenosimo!
Kroz intenzivnu, kvalitetnu joga praksu oba faktora će biti zadovoljena i tada nam joga zaista menja život.
Naravno kao i u svemu, jedino je promena konstantna, sve drugo menja oblik.
Vežbajte, svako dobro! Uživajte!
Autor : Sanja Stojšin
