“Ovde smo da bismo učili.“ „ Život je škola.“ „Najvažnije je znanje.“ Ja se slažem čitavim svojim bićem, svakom svojom ćelijom, ali šta to znači za naše telo i naše zdravlje?
Dok smo živi neprekidno primamo i odašiljemo informacije. Primamo i odašiljemo celim telom bez kog ne bismo imali iskustvo života.
Ono nam omogućuje da spoznajemo ovu stvarnost i time rastemo i na svim drugim nivoima naših bića. Svako iskustvo nas pozivaju na spoznavanje novih istina o nama i svetu.
I bez naše svesne saglasnosti primamo informacije iz okruženja. Svakog trenutka učimo prvo kroz telo. U njemu se odvija sve što prethodi našem dubljem razumevanju. Ono zna više od nas, mnogo pre nas. Zapravo, u telu je znanje kakvo ni ne slutimo da imamo.
Učenjem osvajamo i optimalno zdravlje i slobodu jedinstvenog postojanja. Možemo reći da kroz svaku spoznaju stičemo znanje o sebi i svojoj odgovornosti prema svom životu i prema svemu što nas okružuje.
Nema granica našem razvoju, ako prvo osvestimo i prihvatimo da nam je dato telo da bismo postojali, učili i učestvovali u ovoj fizičkoj ravni.
Naše fantastično telo je zaista fascinanatan instrument. Kakav dar! Svi rečnici sveta zajedno ne bi imali dovoljno reči da predoče njegovo znanje! Znanje jedne naše ćelije je neobuhvatljivo našim mislima.
Svi živimo kroz telo. Telo različito reaguje primajući odgovarajuće ili neodgovarajuće informacije, što od nas samih, što od spoljnih impulsa, ili od okolnosti u kojima živimo. U bezgraničnom okeanu energija, u polju veoma različitih informacija koji nas prožimaju svakog trenutka, doživljavamo različite transformacije.
Naš materijalizovani svet energija je takođe i svet polariteta. Pre svega, naši osećaji nas stalno usmeravaju i preusmeravaju ka pravim – nama odgovarajućim energetskim informacijama.
Učimo kroz osećaje, to jest kroz energiju sa kojom stupamo u kontakt, odnosno osećanja prijatnosti i neprijatnosti. Učimo zadobijanjem sebe i gubitkom sebe.
Stičemo važna znanja i kroz bolest i kroz radost. Bez tih kontradiktornih telesnih informacija ne bismo mogli ni da učimo, ni da se menjamo, ni da ozdravimo, ni da napredujemo.
Život bez smisla i sklada ili život ispunjen radošću i napredovanjem su naš izbor. Telo nas informiše o našem trenutnom stanju i mogućnostima napredovanja, a mi odlučujemo.
Naša prva odgovornost bi bila da naučimo da jezik svog telo. Pažljivijim osluškivanjem svog opšteg stanja i razlikovanjem osećaja koje nam telo daje možemo značajno preusmeriti svoj život. Zahvaljujući njemu, učimo razliku između sklada i nesklada.
Dakle, boljim razumevanjem informacija koje prvo primamo na ćelijskom nivou, možemo unaprediti svoj životu. Što više znamo i razumemo fizičku stvarnost i prepoznajemo svoju svrhu u njoj, to joj se bolje prilagođavamo, bivamo sigurniji, srećniji i zdraviji. Mnogo toga zavisi od naše kvalitetne interakcije sa okruženjem.
Ako i kada odlučite da se iscelite pomoću seansi rekonektivnog isceljivanja, vi tada donosite odluku da ozdravite putem tela i njegovog dubljeg znanja. Nikakve pripreme vam neće biti potrebne.
Naša tela su uvek spremna na isceljenje i unapređenje i čekaju samo na naš pristanak. Telom prirodno uzimamo podsticaj seanse zato što je ostvarenje optimalnog rada njegov primarni zadatak.
Na ovom principu se i zasniva rekonektivni metod. Unutar naših ćelija je celokupno znanje koje nam je potrebno za uspešnu seansu i trajni oporavak.
Naše telo uvek može biti podstaknuto da se isceli. Tokom seansi, prepuštamo telu da odabira informacije i transformacije koje su mu tog trenutka neophodne. Ovakav pristup je bezbedan i bez grešaka.
Znajte da nam se telo uvek obraća za pomoć, jer uvek postoji rešenje. Ono predaje umu informacije o svojoj trenutnoj nesavršenosti i volju za povratkom svoje savršenosti.
Učimo da ga bolje slušamo i da mu više verujemo. Ova veza između nas i naših tela se takođe trajno unapređuje nakon seansi rekonektivnog isceljivanja. Mnogo ćemo bolje čuti sebe.
Dragi ljudi, možemo putem tela, bez ikakvog napora povratiti svoje zdravlje, fizički integritet i ljubav prema sebi.
Autor : Teodora Balabanović
