Prva praksa u okviru unutrašnjih ograničenja jeste saucha (čistoća). Kada se priča o čistoći iz ugla unutrašnjih ograničenja može da se gleda iz ugla doma, joga prakse, ishrane i uma.
U svakom pogledu vrla bitna stvar jeste ta da imamo potpuni fokus i čistoću, kako samog uma, tako i tokom naše joga prakse.
S druge strane, vrlo je bitno da imamo i čistoću hrane koju unosimo u naša tela i čistoću doma u kome živimo.
Druga praksa u okviru unutrašnjih ograničenja jeste Santosha (zadovoljstvo, ispunjenje).
Kada se govori o zadovoljstvu, odnosno o ispunjenju može se pričati o tri načina uz čiju primenu može da se praktikuje Santosha.
Prvi podrazumeva odbacivanje bilo kakvih pretpostavki vezano za bilo šta. Sve je tako kako jeste.
Drugi način podrazumeva otpuštanje onoga nad čim nemamo kontrolu. Ne smemo da se držimo grčevito za nešto nad čim nemamo kontrolu.
Treći način podrazumeva da se fokusiramo samo na dobro.
Tapas (disciplina, strpljenje) je treća praksa u okviru unutrašnjih ograničenja.
U životu ništa ne treba brzati, otuda i ona narodna: ,,Dva puta meri, jednom seci.” Disciplina i strpljenje bi trebalo da budu prakse koje nas prate kroz čitav život.
Setite se i one narodne: ,,Što je brzo, to je kuso.” Ne brzaj, ne požuruj stvari u životu, sve je kako treba da bude.
Četvrta praksa u okviru unutrašnjih ograničenja jeste Svadhyaya (kontemplacija, samoproučavanje).
Samoproučavanje podrazumeva ne samo analizu svojih misli, akcija, dela već i osvešćivanje postojanja jedne Univerzalne Svesti.
Svadhyaya ima za cilj osvešćivanje da mi kao individue predstavljamo samo jedan ,,talas” u okeanu sveprisutne svesnosti.
Samoproučavanje ima za cilj da spoznamo da smo svi mi jedno, koliko god da taj koncept na Zapadu nije prihvaćen, s obzirom na činjenicu da se u kulturi Zapada neguje pre svega individualnost, a ne međusobna povezanost.
Taj put ka takvoj spoznaji može da traje i da traje. Neko će doći brže, a neko sporije do te spoznaje. Ne postoji pravi i jedini put, postoji samo tvoj put.
Peta praksa u okviru unutrašnjih ograničenja jeste Isvara Pranidhana (predanost idealu čiste svesti).
Vrlo bitna činjenica koja je vezana za ovu praksu jeste na koji način prilaziš ne samo svojoj joga praksi, već i svemu ostalom u svom životu.
Poenta nije šta joga može da učini za tebe. Poenta je da svemu prilaziš u nastojanju ,,darivanja”, bez ikakvih skrivenih interesa.
Ovaj koncept je na Zapadu u velikoj meri neshvaćen i neprihvaćen. Ukoliko si bio u Indiji, a pogotovo na Baliju razumeš u potpunosti taj koncept ,,darivanja”. Ukoliko nisi, čim se ukaže prilika, put pod noge.
Namaste.
Autor : Uroš Martinović
