Savremeni način života, stres, pušenje, nedostatak fizičke aktivnosti, sedaterni radni stil uticali su na povećanje oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti. Ono što je najviše uticalo na njihov razvoj jeste nezdrava ishrana industrijski prerađenom hranom punom šećera i trans masti.
Godišnje u svetu od kardiovaskularnih bolesti umre 18 miliona ljudi što je mnogo više u odnosu na stanje od pre 10 godina, pa se može zaključiti da su ove bolesti poprimile razmeru pandemije.
Kada kažemo kardiovaskularne bolesti tu možemo ubrojiti razne poremećaje kao što je npr.i poremećaj srčanog ritma-aritmija koja može nastati zbog niza razloga ili urođene srčane mane i sl., ali ono na šta ćemo se mi fokusirati jeste ono što je i najčešći problem kada je kardiovaskularni sistem u pitanju, a to je ateroskleroza, odnosno nastajanje plaka u krvnim sudovima i njihovo sužavanje što rezultira povišenim krvnim pritiskom, lošom cirkulacijom i eventualno anginom pektoris i infarktom miokarda.
Način nastanka plaka bi se, u kratkim crtama, mogao opisati kao inflamacija zida krvnog suda i taloženje masnih naslaga na zidovima arterije. Ranije se smatralo da su životinjske masti glavni uzrok nastanka ateroskleroze (što donekle i jeste tačno) pa su veoma popularne namirnice bile margarin i suncokretovo ulje što nije dalo dobre rezultate jer nije samo važno da mast bude biljnog porekla već je upravo važno da nije industrijski prerađena, da se ne pretvori u najopasnije trans masti i način termičke obrade kojom tretiramo mast ili ulje kako ne bi došlo do stvaranja slobodnih radikala koji pomažu nastanak plaka.
Hrana kao što je margarin, masne grickalice, prerađena suhmesnata mesa sadrži trans masti koje su najopasnije za krvne sudove. Margarin je najbolje zameniti puterom. Što se tiče suncokretovog ulja ono jeste zdravo ali samo za hladnu upotrebu. Ista priča je i sa maslinovim uljem. Ulja koja imaju nisku tačku gorenja, tj.tečna biljna ulja nisu za termičku obradu. Za termičku obradu su masti kao što su guščija ili svinjska mast i iako ove masti u startu nisu zdravije od ceđenih biljnih ulja, mnogo lakše podnose toplotu i termičku obradu i stvaraju manje slobodnih radikala pa ih je bolje koristiti od tečnih biljnih ulja. Ovde imamo jedan izuzetak, a to je ulje od koštica grožđa. Ovo ulje je podjednako povoljno i za hladnu upotrenz i za termičku obradu.
Kada su u pitanju šećeri, njima se uglavnom prepisuje nastanak gojaznosti i dijabetesa, ali se vrlo malo zna o njihovom uticaju na nastanak plaka. Naime, šećeri stvaraju inflamaciju unutar organizma i krvnih sudova, a inflamacija stvara sitne promene koje su pogodne da se za njim masti i ostale supstance „zakače“ u krvnom sudu, pa tako šećeri imaju neizostavnu ulogu u nastanku ateroskleroze zajedno sa trans mastima.
U zavisnosti od stanja krvnih sudova zavisi i način ishrane pacijenta. Ukoliko se hranimo preventivno ishrana neće biti toliko stroga kao kada je plak već prisutan. Imajte na umu da ishrana može podjednako da utiče na Vaš plak kao i statini-lekovi protiv holesterola, ali ukoliko je stanje eoma ozbiljno izapušteno pnekad su lekovi neophodni, što svakako određuje lekar.
Evo i nekih od namirnica koje mogu pomoći kod „čišćenja“ krvnih sudova, s tim što se mora imati na umu da ove namirnice ne mogu baš svi koristiti (primera radi, beli luk je kontaindikovan kod problema sa jetrom, a ljuta paprika kod gastritisa): kurkuma (odličan protivupalni eliksir), beli luk, đumbir, ljuta paprika, cimet, limun, kiseli kupus, nar…
Mislite na svoje zdravlje na vreme!
Autor : Jovana Pejaković Kulić
