Da, zdravlje je prirodno stanje našeg tela. Ono mu uvek teži i neumorno radi na tome da ga održi.
Naše telo koristi svaku podršku koju mu pružamo a oprašta do krajnih granica sve nezdravo što mu činimo. Telu je osnovni zadatak da bude zdravo te neprestano uspostavlja ravnotežu i održava skladan rad. Ova samoodržavajuća moć naših organizama je nama toliko prirodna da je, kako izraz lepo kaže, uzimamo – zdravo za gotovo.
Potpuno automatizovani, mi smo jaki, izuzetno inteligentni i kompleksni živi organizmi. I, sva ljudska bića nose u sebi prirodnu moć zaceljivanja i isceljivanja, kako sam pisala u prethodnim tekstovima.
Kada govorimo o zdravlju iz energetske perspektive, mi tokom života na različite načine energetski podržavamao ili remetimo naša suptilna bića. Svesna smo bića i utičemo konstantno na svoje zdravlje. Naše zdravlje traži i određene uslove za procvat. Potrebno je da osvešćujemo odnos koji imamo prema svom telu i vodimo brigu o tome šta unosimo u sebe. U tom smislu, za stabilno zdravlje, su nam jednako važni svež vazduh, čista voda i zdrava hrana, koliko i prijatne emocije, skladni odnosi, lepi čulni doživljaj i i optimistične misli.
Ako uzmemo u razmatranje, na trenutak, da je sve oko nas i unutar nas energija, da je sve određena frekvencija energetske vibracije, a zapravo informacija, nameće nam se odmah poneki zaključak iz ličnog iskustva. Drugim rečima, svi mi znamo iskustveno da smo u stalnoj energetskoj razmeni sa našom okolinom. Upravo ti energetsko-informacioni doživljaji, reakcije, emocije i razmene energija čine kvalitet naših života. Doživeli smo svi da neki naleti energija, neke situacije, nagle ili postepene promene u našem okruženju, promene naše opšte zdravstveno stanje. Isto koliko i hrana, i drugi manje opipljivi sadržaji koje unosimo u sebe menjaju naše vibraciono stanje. Nešto nas čini jačim a nešto slabijim. Takav je i propratni osećaj koji nam telo daje u određenoj situaciji. Taj svima prepoznatljiv osećaj jačanja ili slabljenja, prijatnosti ili neprijatnosti, je uvek tačan. Svom telu možemo da verujemo. Ono što nam ne prija – ne prija ni našem zdravlju.
Pojava bolesti je izraz stagniranja energije. Bolest je blokirana ili neprohodna energija unutar nas. Svaki poremećaj zdravlja je rezultat duže izloženosti uticaju veoma neprijatnih to jest, niskih energetskih frekvencija. Jednostavnije rečeno, ugrozili smo svoje zdravlje trpeći predugo teške energetske obrazce, obično prejake brige, nepoštovanje, očajavanja, strahove, patnje, osećanja ugroženosti. Zaustavljena i oslabljena energija bolesti se isceljuje pozivanjem nove energije u svoj organizam, i dozvoljavanjem da slobodno procirkuliše kroz nas. Od srca uvek preporučujem seanse rekonektivnog isceljivanja jer je njihova inteligencija bez premca.
Možemo odlučiti da podržavamo energetski svoje telo. Možemo da unapređujemo čitavo svoje biće. Možemo redovno da okrepjujemo svoje telo svim onim što nam prija i tako ponovo ostvarimo optimalno zdravlje i mir. Ta potreba za mirom i energetskim okreplenjem je deo naše samoregulišuće prirode. Upravo ta naša samoređujuća sila biva podstaknuta i podhranjena tokom seansi rekonektivnog isceljivanja. Narednih nedelja i meseci, tokom procesa rekonektivnog isceljivanja, manje ili više, svi gubimo zainteresovanost za trpljenje neprijatnih osećanja dobijajući ubrzano usmerenje ka onome što nam je neophodno prvo za oporavak. Ponovo nas zove sve što nas ushićuje, ponovo nas osvajaju radosti i prilike za napredak. Dolazi do složenog pametnog preusmeravanja.
Ako bismo naučili da bolje osluškujemo sebe i prepoznajemo nelagodnosti u svom životu, mnoge bismo lako mogli izbeći. Telo bi nam bilo veoma zahvalno. Sa druge strane, nas čekaju mnoga prijatna i važna iskustva koja bi nas činila još zdravijim, sretnijim i jačim. Možemo svi, bolje i svesnije uređivati svoj život i jačati svoje zdravlje. Mi smo jedini menadžeri našeg zdravlja. Naše zdravlje je samo naše.
Setimo se sebe, draga bića. Rešenje je uvek radost. Recept za radost je za svakoga drugačiji.
Prepišimo sebi svoj eliksir. Znamo šta bi nam prijalo. Radimo ono što nas ushićuje jer kada hranimo svoja bića energijom radosti zapravo živimo u skladu sa svojim potrebama.
Setimo se muzike. Plešimo. I sami i u društvu. Uživajmo ponovo u prirodi. Provodimo se bezbrižno. Igrajmo se. Smejmo se glasno i svakog dana sve više. Vratimo u svoje dane sve što volimo.
Uložimo svoju vedrinu u svoje zdravlje i ostvarimo svoj maksimum.
Ovde smo da cvetamo!
Autor : Teodora Balabanović
