Ja sam bila veoma negativna osoba. Ne stidim se da priznam da sam bila veoma ogorčena i veoma ljuta osoba. Uvek mi je nesto smetalo, konstantno sam videla prvo sve ono negativno, i retko kada bih dozvolila sebi daprvo vidim pozitivno i lepo. Bila sam osoba koja pali na prvu loptu, osoba koja osuđuje druge ljude, osoba koja ne daje drugu šansu nikome, koja donosi zaključke ishitreno. Kada se moja ljubav rodila rešila sam da dam svima uvek najmanje 3 šanse, da ne reagujem odmah, iako je moja intuicija oduvek jaka i ljude veoma dobro procenim, davala sam im druge šanse. Dešavalo se čak da mi muž koji je uvek bio više strpljiv od mene, kaže pa daj zar ne vidiš da te iskorišćava ta osoba ili da ti zavidi ili da ti jednostavno ne želi ništa dobro. A ja nisam htela da poslušam sebe jer sam ljudima odlučila da dajem drugu šansu. Tako je počela moja transformacija.
Kako je moja F. rasla tako sam i ja rasla kao osoba. Spoznavala sam sebe, počela sam da gledam svet njenim očima. Videla sam kako se ona oduševljava sitnicama i kako su ustvari to stvari koje su bitne. Kako je dovoljno tako malo da bi čovek bio srećan. Kako je sve onako kako čovek sam sebi napravi. Ako želite da budete ljuti i ogorčeni bićete i videćete samo loše stvari, a ako odlučite da život gledate sa one druge strane te negativne stvari vam više neće upadati u oči, i onda kad ih i primetite znaćete da se nasmejete na njih i da kažete ali onaj cvet je mnogo lep, ili danas su oblaci divnih oblika, ili kao što ja radim pogledaćete u svoje dete i reći ćete HVALA TI BOŽE na ovom mom čudu…
Ja se i dalje transformišem, osećam da i dalje imam puno da naučim i porastem, osećam da postajem bolja osoba, ali nisam još uvek ona osoba koja želim da budem. Još uvek zna i meni da se desi da dozvolim da me neke stvari potresu, koje me se ne tiču što mi muž često naglašava, kao što je npr. šta druge mame daju svojoj deci da jedu, kao što je odnos drugih mama prema svojoj deci, kao što je nepravda prema ljudima, kao što je licemerje, priče o religiji od strane ljudi koji ne poštuju ljudski život i moral itd, ljudska nekultura i primitivizam. Ali radim na sebi i svesna sam sebe. Smatram da je to jedan od prvih i najbitnijih koraka koje čovek mora da preduzme a to je da postane svestan sebe.
Sirova ishrana mi mnogo pomaže u tome. Jer zahvaljujući njoj postajem jedno sa prirodom, postajem svesna blaga koje nam je Bog dao, i cenim to… Učim svoje dete da to ceni… Učim svoje dete da voli sve oko nas… Idemo parkom i grlimo i mazimo drveće, mazimo travu, ona sa svojih nepunih 15meseci ubere maslačak i donese mi i kaže njam njam… Smatram da je karma fascinantna stvar, smatram da se sve u životu vraća, bilo dobro, bilo loše… I zaista verujem u to da je čovekov stav magnet. Da čovek sa svojim pozitivnim viđenjem života privlači pozitivne događaje i pozitivne ljude, a ako je čovek negativan tad mu se i dešavaju loše stvari…
Osetila sam potrebu da podelim ovo sa vama, jer mislim da kada bi svi bili pozitivni, i upućivali jedni drugima osmehe, i zagrljaje, a ne prekorne poglede pune zavisti i mržnje da ne bi bilo loših stvari oko nas… Želim da se setite ovog mog teksta svaki put kada vidite da vas neko mrko gleda, i da mu uzvratite osmehom. Želim da se vi prvi osmehnete nekome ko prođe pored vas, ili da nekome samo poželite lep dan. Budite vedri i pozitivni i vratiće vam se dobrim…
Ispunite svoje srce ljubavlju, glavu pozitivnim mislima, a želudac sirovom živom hranom i ponovo ćete se roditi… Postaćete najbolja verzija VAS…. Obećavam vam…
Autor: Jasmina Bogućanin-Sarvan
