Ono što smo sada je odsustvo svega onoga što smo mogli biti.
Pre par dana po fejsbuku krenuše da izlaze Avatari, tj. mogućnost da napraviš svog avatara. Da personalizuješ i vizuelno svoje Digitalno ja. Nekada je bila Anima/Animus, danas u psihologiji naše ličnosti dodaćemo – Digitalno Ja. To nije alter ego, već način na koji se predstavljaš u virtuelnom prostoru. To nikako nije ista osoba koja je u stvarnosti (jer nas sa druge strane ekrana ta osoba koja nas gleda i čita u većini slučajeva nikada nije upoznala).
Na društvenim mrežama prikupljaš savršenstvo od sopstvenog nesavršenstva, praviš novu ličnost koja čak nije ni tvoj odraz. To nam omogućavaju društvene mreže, aplikacije , programi, dostupnost informacija . Dakle sa svakim „postom“ (da ne pomislite odricanje od hrane) na nekoj platformi mi se predstvaljamo, počinjemo projektovati sebe kakvi zapravo nismo. Na ovaj način društvene mreže su učinile i naše snove i strahove opipljivim. U poređenju sa apstraktnim konceptom sebe, ova proizvedena stvarnost je iluzija nad kojom imamo kontrolu.
Eto ja sad imam i svog avatara ali pored ovoga , u isto vreme mogu biti više različitih Ja na različitim kanalima istovremeno (to je nakda u psihijatriji bio poremećaj). A sada pored toga što imam i svoj lik imam i svoju Fb Room ili fejsbuk sobu gde mogu da pozovemo prijatelje da ćaskamo…a ukoliko želim da mom ja podignem važnost ja odem na Insta ili Fejsbuk Lajv i onda otvoreno komentarišem o svim temam. Na svom zidu (fb vol) iz svoja četiri zida. ———————————–( minut ćutanja) ——————————————
Pitanje je: „ Da li mi treba životna priča ako imam Fb Story ~Insta Story?
A još mogu i da sa virtuelnim kolačićima ili emotikonima (možda se ovako i ne piše) pokažem emocije ne ulazeći uopšte u svoju dušu, sada čak i empatiju mogu pokazati pomoću najnovijeg fb žutog kruga koji grli crveno srce. To znači da brinem o nekome ili nečemu.
E sada ću da te pitam za čim žudiš ti , šta zaista želiš?
Mogu li da se igram igre pogađanja ?
Recimo da ti je potrebno da te neko zaista poštuje, tebe, tvoj rad i da je vreme da znaš da ga naplatiš. Potrebno ti je dosta novca da prođeš jedan od kurseva gde ćeš naučiti kako da naplatiš svoj rad?
Ukoliko već nekim slučajem imaš sasvim dovoljno novca a opet ti nešto nedostaje, recimo – unutrašnji mir, nova ili nov ti. Upisaćeš neki od kurseva za meditaciju, unajmićeš privatnog lajf kouča, postaćeš joga instruktor, nova neka znanja.
Da nastavimo da se igramo?
Znam šta ti je potrebno!!!! Putoovanjaaa!!!! Egzotična kuhinja? Ti u idealnom telu sa preplanulom kožom u floroscentnom bikiniju dok se ljuljaš iznad pirinčanih polja Tajlanda ili Balija…možda da voziš kabriolet na Amalfi obali ili da se kupaš u toplim bazenima dok su u pozadini snežni vrhovi Alpskog venca…vožnja jahtama, život u pustinji optočen draguljima. Neko bi rekao : „Ti baš ne znaš šta valja?“ U jednom trenutku sam i ja poželela nešto od ovoga i sama upala u zamku, zato ovo i pišem. Ne pišem da bi uzdigla sebe već oslobodila sebe od svog digitalnog ja.
Otupljivanje čula!!!
Eto gde je problem!
Sada idi u deo na instagramu pod heš teg –om #food…pogledajte u te savršene fotografije hrane, diviš im se , zar ne? Šta je to što tu nedostaje? Čulo mirisa, ukusa i dodira! Glavna čula da bi čovek u prastarim vremenima pronašao jestivu hranu i preživeo! Ne objašnjavam dalje, sve je jasno. Idemo na sledeći #!
#fashion gledamo u fotografije savršeno izvajanih anatomija koje su obučene u nekakve komade odeće. Želimo takvo telo i takvo odelo? Pored odela, parfema, kozmetike stručnjaci koji ceo život uče kako da osmišljavaju nove ljudske potrebe iz svoje najveće inertnosti nam pišu tekstove o tome, kome je namenjen proizvod: za autentičnu ženu, moćnu, prirodnu, orginalnu….Ali ovo si već znala. No sada smo u drugom ili desetom nivou igrice.
Na ovom nivou neće me deprimirati iskreni pogled radnice ili možda ogledalo, sada jednim klikom u on –line shopu i dolazi mi sve na kućnu adresu. Ako me razočara kupovina, nije ni važno , staviću u ormar i čekati da uspe nov način ishrane koji će me dovesti do punog izražaja i slobode.
Pitanje koje često postavljam sebi jeste: „ Koga predstavljam u virtuelnom prostoru i kako!?“
Da li će moje decenijsko iskustvo kao i znanje koje sam sticala u praksi biti priznatije ako moj Instafeed bude poslovno osmišljen ili fotografije kroz 3 filtera budu provučene?
Postavljam i jedno i drugo na svom insta profilu #lebdecisistem, pratim koje fotografije imaju veći broj lajkova (uglavnom ove ulepšane).
A zbog čega sam sve ovo napisala?
Iskustva koja su nam najbliža, najteže je razumeti! A to je zato što ih menjamo za imitaciju sebe. Zato što se sve manje rukujemo a sve više lajkujemo. Ne slušamo gitaru pored vatre nego copy –past linkujemo (i to je isuviše stara metoda ), zapravo Swis –Up-ujemo. I najtužnije od svega jeste što smo sve manje prijatelji, nismo čak ni fejsbuk prijatelji već foloveri u nekom kineskom softveru, potencijalna ciljna grupa za fejsbuk reklame…naši profili se prodaju, životi postaju nevidljivi, mi sve manje sposobni da opstenemo u zajednici a sve više on lajn radnici.
Ovim tekstom probaću da oslobodim bar malo digitalnog iz sebe, mada sam debelo zagazila u vodu.
Želim nam stvaran život!
Autor : Ana Ninković
