Nedavno sam čitao članak u kome se pisalo o pet Tibetanaca, sledu vežbi za koje se do skoro sa sigurnošću tvrdilo da potiču sa Tibeta, odnosno da ih praktikuju tibetanski monasi.
Pisac tog članka, za koga bi se moglo reći da je vrlo poznat na svetskom nivou tvrdi da kada je bio nedavno na Tibetu, imao je priliku da razgovara sa monahom u okviru jednog tibetanskog manastira.
Taj monah mu je na njegovo pitanje vezano za praktikovanje pet Tibetanaca u okviru tibetanskih manastira odgovorio sa jasnim NE. Po rečima tog monaha te vežbe koje se nazivaju pet Tibetanaca se uopšte ne praktikuju od strane tibetanskih monaha.
Postavlja se pitanje da li je Peter Kelder, autor knjige ,,Drevna tajna fontane mladosti” koja je svetlost dana ugledala daleke 1939. godine, deo vezan za Tibet i tibetanske monahe izmislio.
Jednostavno u to vreme Tibet koji je polako izranjao na medijsku mapu, je važio za centar svetske duhovnosti. Tibet koji je odolevao Kini, Tibet čiji je duhovni vođa bio i ostao Dalaj Lama.
Tibet, jedina prava duhovna država na planeti Zemlji. Takav Tibet je bio bukvalno sveti gral za ljude sa Zapada. Iz ugla Peter Kelder-a najverovatnije je taj sveti gral bio obojen zelenom bojom i ispisan sa mnoštvo nula.
Samu dobrobit svih pet položaja koji su opisani u okviru pet Tibetanaca ne dovodim u pitanja ni u jednom trenutku. Štaviše svaki od tih pet položaja imaju itekako veliku korist na čitavo telo, kako u fizičkom, psihičkom, tako i u duhovnom smislu.
S obzirom na to da je period između tridesetih i četrdesetih godina prošlog veka u Americi predstavljao period velikog procvata za takozvane SELF HELP BOOK, ne bi trebalo nimalo da čudi otkud ovakav naziv za jednu takvu knjigu.
Takođe, treba imati u vidu i da je priča koja je ispričana u okviru same knjige a koja se ticala Tibeta i tibetanskih monaha napisana u tadašnjem stilu ,,lako čitljivih” romana. Takva vrsta romana bi mogla vrlo lako da se okarakteriše kao roman za mase željne leka za dugovečnost. Pogotovo u tom vremenskom periodu. Rane prouzrokovane Prvim svetskim ratom su lagano zarastale. Međutim Drugi svetski rat je bio tu iza ugla, ljudi su žudeli za životom.
Po svemu sudeći Peter Kelder je samo želeo da dobro unovči znanje do koga je došao.
Postavlja se samo pitanje da li je sam sled u okviru takozvanih pet Tibetanaca sam posložio, vodeći se joga položajima ili je stvarno došao do znanja koje mu je preneto.
U slučaju da mu je preneto, očigledno mu nije ispričano na način koji bi se svideo masama. Tako da se može diskutovati o mogućnosti da je Peter Kelder tu priču malo ,,ulepšao” za ljude sa Zapada.
U današnje vreme raznoraznih društvenih platformi i težnje većine ljudi da se njihova priča čuje, da bude ,,ispričana“, mogu vrlo lako da razumem Peter-a. Peter je verovatno samo želeo da se njegova priča čuje. Nadam se da onaj deo sa svetim gralom, zelenom bojom i mnoštvo nula nije istinit.
Namaste.
Autor : Uroš Martinović
